ЗАКЛЕТВЕ И РЕШАВАЊЕ СПОРОВА У АНТИЧКОМ ГРЧКОМ ПРАВУ
Сажетак
Герхард Тир (Gerhard Thür) је аустријски правни историчар који је рођен 3. јуна 1941. године у Салцбургу. Студирао је право на Универзитету у Бечу од 1960. године. Тирова специјалност је римско право и правна историја антике, посебно старогрчко право. Од 1965. године радио је као асистент на Институту за римско право у Бечу, а исте године је и докторирао на Универзитету у Фрајбургу, под менторством легендарног Ханса Јулијуса Волфа (Hans Julius Wolff). Убрзо је постао доцент на Правном факултету Универзитета у Бечу где је 1973. године хабилитован за професора римског права и античке правне историје. Тир је израстао у једног од најпрестижнијих савремених светских правних историчара, цивилиста, романиста, правних папиролога и епиграфичара. Он је 1974. постао члан Комисије за античку правну историју Аустријске академије наука (Kommission für Antike Rechts-geschichte der Österreichischen Akademie der Wissenschaften), а 1978. године изабран је за редовног професора античке правне историје и грађанског права на Правном факултету Лудвиг-Максимилијан Универзитета у Минхену. Од 1984. до 1986. био је декан тог факултета, а 1992. добија посао професора на Правном факултету Универзитета у Грацу где је 2009. године добио и звање емеритуса. Тир је 1997. изабран за дописног члана Аустријске академије наука и именован за председника Комисије за античку правну историју. Био је гостујући професор на многим престижним светским универзитетима широм Европе и САД. Био је уредник и члан уређивачког одбора у многим престижним едицијама и научним часописима, а нарочито вреди истаћи његов дугогодишњи коуреднички рад у часопису Zeitschrift der SavignyStiftung für Rechtsgeschichte, Romanistische Abteilung. Правни факултет Универзитета у Атини доделио му је почасни докторат 27. маја 2009. године, а 21. маја 2012. године промовисан је и у почасног доктора Универзитета у Београду. Већ око три деценије професор Тир одржава чврсте везе са Правним факултетом Универзитета у Београду.
Објавио је три рада у часопису Анали Правног факултета у Београду („Смртна казна за убиство у античкој Атини”, 3/88, у преводу покојне проф. др Јелене Даниловић, „Уговор о искоришћавању рудника из атинског права (IG II2 411)” 1/2007, у преводу проф. др Симе Аврамовића и „How to Lease an Orphan’s Estate in Classical Athens”, 3/2010.)
Усрдно је помагао српским колегама у набављању литературе, нарочито младима, помагао је при остваривању неопходних контаката са другим иностраним професорима, снабдевао је библиотеку Правног факултета у Београду многим важним публикацијама у време када због санкција није био могућ увоз литературе.
Поред научног доприноса професор Тир гаји и искрено пријатељство и поверење према Србији, српској академској заједници и нарочито Правном факултету Универзитета у Београду.
Професор Тир у овом тексту анализира решавање спорова у раном грчком праву, ослањајући се пре свега на Илијаду, Драконове законе и Гортински законик и побијајући неке дотад устаљене претпоставке о старогрчком процесном праву. Рад се фокусира на улогу заклетви у поступку, од времена кад је улога магистрата била само да одреде која ће странка положити заклетву до атинског решења по којем су се обе странке заклињале, па су поротници гласали чија је заклетва боља. Колико су заклетве биле значајне говори чињеница да је странка којој је додељено право полагања заклетве имала могућност да буде донета пресуда у њену корист. Такође, рад се бави уклањањем несавршености у судском поступку, мерама против кривоклетства, улогом истора и сл, те као такав представља незаобилазно штиво за свакога кога занима правосуђе античке Грчке.
Референце
The Law Code of Gortyn
Aristotle, Politics
Aristotle, Constitution of the Athenians
Demosthenes’ Speeches
Drakon’s Laws
Hesiod, Works and Days
Homer, Illiad
Homer, Odyssey Homeric Hymns
Plato, Laws
Bekker, I. (ed.), Anecdota Graeca i. Lexica Sequerina, first published 1814–1821, Graz 1965.
Gagarin, M., Early Greek Law, Berkeley 1986.
Hommel, H., „Die Gerichtsszene auf dem Schild des Achilleus: Zur Pflege des Rechts in homerischer Zeit” in P. Steinmetz (ed.), Politeia und Res Publica: Beitrage zum Verstandnis von Politik, Recht und Stadt in der Antike dem Andenken, Rudolf Starks gewidmet Palingenesia, vol. 4/1969, Wiesbaden, 11–38.
Hommel, H., „Review of A. Steinwenter, ‘Die Streitbendigung durch Urteil, Schiedsspruch und Vergleich nach greichischen Rechte’”, in Philologische Wochenschrift 48/1928, 359–368.
Larsen, J. A. O., „The Origin and Significance of Counting Votes”, Classical Philology 44/1949, 164–181.
Ries, G., „Altbabylonische Beweisurteile”, Zeitschrift der Savigny-stiftung für Rechtsgeschichte (romisches Abteilung) 106/1989, 56–80.
Stahl, M., Aristokraten und Tyrannen im archaischen Athen, Stuttgart 1987.
Talamanca, M., „Dikazein e crinein nelle testimonanze greche piu antiche” in A. Biscardi (ed.), Symposion 1974: Vortrage der greichischen und hellenistischen Rechtsgeschichte, Cologne 1979, 103–135.
Thür, G, „Die Todesstrafe im Blutprozess Athens”, Journal of Juristic Papyrology 20/1990, 143–156.
Thür, G, „Zum dikazein im Urteil aus Mantineau (IG v.2.262)”, in G. Thür (ed.), Symposion 1985. Papers on Greek and Hellenistic Legal History, Cologne 1989, 55–69.
Thür, G., „Zum dikazein bei Homer”, Zeitschrift der Savigny-stiftung für Rechtsgeschichte (romisches Abteilung) 87/1970, 426–444.
Thür, G., „Diskussionsbeitrag zum referat H. und M. van Effenterre” in G. Thür (ed.), Symposion 1993: Vortrage der greichischen und hellenistischen Rechtsgeschichte, Cologne 1994, 11–15.
Thür, G., „Formen des Urteils”, in D. Simon (ed.), Akten des 26. Deutsches Rechtsistorikertages, Frankfurt am Main 1987, 467–484.
Tod, M. N., A Collection of Greek Historical Inscriptions, vol. 2, Oxford 1948.
Van Effenterre, H., „Le Contrat de travail du scribe Spensithios”, Bulletin de Correspondance Hellenique 97/1973, 31–46.
Wolff, H. J., „The Origin of Judicial Litigation among the Greeks”, Traditio 4/1946, 31–87.
