Весник правне историје / Herald of Legal History

PRINCEPS QUI DELATORES NON CASTIGAT, IRRITAT. АКУЗАТОРИ И ДЕЛАТОРИ У РАНОМ ПРИНЦИПАТУ ИЗМЕЂУ ПРАВА И ПОЛИТИКЕ

Матео Кристинели — 2024-07-04

Овај рад има за циљ да да преглед различитих, и обично супротстављених, радњи које су предузимали цареви у време принципата, до Трајана, да би се посветили проблемима везаним за правосудне активности кривичних и фискалних „делатора”. Aктивности делатора су биле суштински део царског система владавине у раном принципату, ударајући на политичке противнике царева и доприносећи доследном дотоку прихода у јавну касу, али их је јавност генерално презирала. Ова проблематика приморала је сваког од царева да тражи начин да успостави равнотежу између потребе да се суочи са негативним последицама активности делатора, како би се обезбедила подршка јавности, и неопходности да се њихово деловање претерано не омета, што је подстакло усвајање различитих врста мера, како на политичком, тако и на правном плану.

РАД НА КОДИФИКАЦИЈИ КРИВИЧНОГ ПРАВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ ОД 1828. ДО 1860. ГОДИНЕ

Лазар Н. БОГДАНОВИЋ — 2024-07-04

Од Првог српског устанка до доношења Кривичног законика Кнежевине Србије 1860. годинe, усвојeн јe вeлики број прописа којима су кажњавана појeдина понашања. Ти акти су настајали без уређеног система, доношени су непланирано. Изузетак представљају два акта, Закон протe Матијe Нeнадовића и Карађорђев криминални законик.

Након Првог и Другог српског устанка, наставило се доношење прописа који се односе на поједина дела. На иницијативу кнеза Милоша, ради се на систематизацији доношења прописа. Осниване су различите комисије за изаду прописа, а посебно се истичу Законодатељна и Законоправитељна комисија.

На позив кнеза Милоша 1837. године у Србију долазе истакнути правници, Јован Хаџић и Василије Лазаревић, са намером да раде на изради закона. Они су се заједнички бавили израдом закона, до маја 1838. године. Лазаревић се тада определио за израду кривичног законика и законика о грађанском судском поступку.

Василије Лазаревић радио је на изради нацрта Кривичног законика до 1845. године. Потом, до 1855. године, није било рада на кодификацији кривичног права. На иницијативу кнеза Александра Карађорђевића, Савет је одредио комисију која ће се бавити израдом нацрта Кривичног законика. Комисија је израдила нацрт, предала га Савету, након чега је основана нова комисија која је прегледала нацрт тек 1859. године.

Од првих покушаја кодификације кривичног права до доношења Кривичног законика Кнежевине Србије прошло је 32 године. Разлог за тако дуг проце кодификације су политичке прилике у Кнежевини Србији. Кнез Милош, иницијатор кодификације, за време своје друге владе, потписао је Кривични законик 29. марта 1860. године, који је ступио на снагу 12. маја 1860. године.

НАСИЛНИЧКИ КРИМИНАЛИТЕТ И КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Душан Б. ЈОВИЋ — 2024-07-04

У раду ће бити приказани статистички подаци о стопи криминалитета у Краљевини Југославији у периоду од 1929. до 1939. године, као и упоредни приказ развоја статистичке службе од њеног оснивања 1862. године до почетка Другог светског рата у Југославији 1941. године. Подаци изнети у раду превасходно су засновани на подацима наведеним у Статистичким годишњацима Краљевине Југославије, који су издавани за период од 1929. године до 1940. године од стране Опште државне статистике. У периоду од 1932. до 1941. године издато је 10 томова, тачније 10 годишњака који су представљали својеврсни скуп статистичких података везаних за податке од значаја, као што су подаци о становништву, привреди, просвети, култури, државној управи, али и богате наводе о криминалитету у држави. Подаци о криминалитету на подручју Краљевине Југославије приказани су кроз праксу окружних и првостепених судова, среских судова и казнених завода. Подаци о криминалитету подразумевају доста богату евиденцију и податке о врстама кривичних дела и санкцијама изреченим њиховим учиниоцима, али и детаљне податке о осуђеним лицима као што су пол, старост, вероисповест, писменост, народност, занимање, брачни статус... Аутор кроз анализу доступних статистичких података представља једну целокупну и детаљну слику криминалитета на подручју Краљевине Југославије, са посебним освртом на насилнички криминалитет, као један од најзаступљенијих видова криминалитета, како у прошлости, тако и данас.

СМРТНА КАЗНА У РУСИЈИ ОД ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ДО ПОЧЕТКА XXI ВЕКА

Јегор КРАМАРЕНКО — 2024-07-05

Током скоро целог XX века у Русији је постојала смртна казна као врста казне. У међувремену, развој хуманизма и теорије људских права постепено су довели до промене ставова држава и друштава, укључујући и руско друштво, о овој врсти казне. Руска држава је у различитим фазама свог развоја имала различите ставове према смртној казни, у погледу кривичних дела за које се мора прописати таква санкција и органа који је могу изрећи у својим одлукама. Задатак овог рада је да покаже како се мењало мишљење о употреби смртне казне у СССР-у и Русији, и да ли је могуће вратити ову врсту казне.

ИСТОРИЈСКОПРАВНА ШКОЛА И ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ПРАВА

Фредерик Паркер ВОЛТОН — 2024-07-05

INTERVIEW: PROFESSOR DR. ANTONIO SACCOCCIO

Una POLOJAC STUPAR — 2024-07-05

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ: СОЦИЈАЛИСТИЧКО ПРАВО У ЈУГОСЛАВИЈИ 1945-1990.

Ђорђе Степић — 2024-07-05

IUSTORIA 2024

Ђорђе СТЕПИЋ — 2024-07-05