КОНТИНУИТЕТ И ДИСКОНТИНУИТЕТ ФРАНЦУСКОГ УСТАВНОГ ПРАВА ОД ТРЕЋЕ РЕПУБЛИКЕ

Сажетак

У раду се разматрају постојаност и промељивост француског уставног права од последње четвртине XIX века до данашњих дана. Полази се од разликовања два устава – друштвеног, намењеног онима на које се власт односи, и политичког, који се примењује на носиоце власти – и истиче се да је француски устав постојан у области људских права и слобода, а променљив у сфери јавних власти. Када је реч о друштвеном уставу, Декларација о правима човека и грађанина поставила је темељ, који је надаље системом „таложења“ непрестано надограђиван у погледу обима права и слобода као и режима њихове заштите. Насупрот томе, у сфери јавних власти догодио се дисконтинуитет успоном Пете републике, када се са такорећи скупштинског система власти прешло на президенцијалистички систем. У закључку аутор разматра могућност да се аутономија два француска устава ипак доведе до њихове хармоније, уочавајући да је владавина правних правила у демократском друштву основа те дивне синтезе права и политике.