THE INFLUENCE OF THE PROVISIONS OF THE CORFU DECLARATION ON THE SUBSEQUENT STATE - LEGAL STRUCTURE OF THE KINGDOM OF SERBS, CROATS AND SLOVENES
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_25203AKeywords:
Први светски рат, Крфска декларација, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Видовдански уставAbstract
The paper focuses on the period of the First World War and the years immediately following it, analysing the legal and political situation in the Balkans through the lens of the Corfu Declaration and its influence on the formation of the Yugoslav state. The central theme of the research is the Corfu Declaration; its circumstances of adoption, its content, and its impact on shaping the constitutional and legal order of the newly established state. The aim of the paper is to analyse the political and legal processes that shaped the new state, with special attention to the extent to which the principles of the Corfu Declaration were incorporated into the constitution and how different political actors influenced their practical application.
References
Извори:
Крфска декларација, доступно на: https://sr.wikisource.org/wiki/Крфска_декларација_(1917)_(1917), приступљено 4. децембра 2025.
Мајска декларација, доступно на: https://www.scribd.com/document/410441734/ Majska-i-Krfska-Deklaracija, приступљено 9. фебруара 2025.
Устав Краљениве Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, број 142А, од јуна 1921. године.
Woodrow Wilson, The Fourteen Points, January 8, 1918.
Литература:
Весна Ш. Ђикановић, докторска дисертација, Исељеници у Северној Америци и југословенска држава, Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Београд 2016.
Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790–1918, књига II, Просвета, Београд 1989.
Драгослав Јанковић, Југословенско питање и Крфска декларација 1917, Савремена администрација, Београд 1967.
Слободан Јовановић, Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 1924.
Васа Казимовић, Никола Пашић и његово доба: 1845‒1926, Нова Европа, Београд 1990.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду ‒ Правни факултет, Центар за издаваштво, Београд 2021.
Srđan Mićić, „Vojislav Marinković and Italy 1927–1932“, Qualestoria. Rivista di storia contemporanea, N.ro 1, L’Italia e la Jugoslavia tra le due guerre, a cura di Stefano Santoro, Anno XLIX, Giugno 2021, 187–206.
Giordano Merlicco, „Between Old Austria and new foes: Italy and the Yugoslav project (1917–18)“, Историјски записи, 1–2/2021, 115–138.
Бранко Петрановић, Историја Југославије 1919‒1988, књига I, Нолит, Београд 1988.
Мира Радојевић, Српски народ и југословенска краљевина 1918‒1941, први том, Српска књижевна задруга, Београд 2019.
Љубодраг Ристић, Србија 1918: ослобођење домовине, повратак ратника, живот у новој држави, Међуопштински историјски архив Чачак / Inštitut za kulturne in spominske študije, Ljubljana / Центар за историју Југославије и савремену националну историју Филозофског факултета у Београду, Чачак 2021.
Мирјана Стефановски, Идеја хрватског државног права и стварање Југославије, Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво, Београд 2008.
Владимир Ћоровић, Историја Југославије, Народно дело, Београд 1933.
