Historical Aspects of the Crime of Aggression
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_26101AKeywords:
Злочин агресије, Међународно кривично право, Уједињене нације, Нирнбершка суђења, Римски статутAbstract
The crime of aggression is one of the gravest international offenses, and it has influenced the course of world history and the legal order through conflicts, the establishment of international tribunals, and the development of norms of in-ternational law. As such, it represents a challenge in bridging legal theory and historical experience, since it requires a precise determination of the boundaries of the legitimate use of force. This paper traces the evolution of the concept of aggression from its vague definition in the interwar period, through the Nurem-berg Tribunal, to the contemporary institutional framework of the International Criminal Court. In addition, the paper shows how international legal standards have been adapted to the conditions of global security and political pressures. Through analysis of key events, precedents, and resolutions, the change in the understanding and regulation of this crime is described in light of historical cir-cumstances and shifts in the global security situation. Attention is drawn to the legal and political challenges in establishing individual criminal responsibility for the act of aggression, as well as to the development of international consensus on the inadmissibility of the use of force against sovereign states. The paper aimed to highlight the mechanisms by which legal theory shapes the application and development of norms against aggression, thereby contributing to understanding their role in preserving international peace.
References
Бријан-Келогов пакт, Политика, бр. 7.302 од среде 29. августа 1928, страна 4. https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D-786232CBF4A-1928–08–29, приступљено 9. јануара 2026.
Конвенција о дефиницији агресије, http://arhiviranisajt.msp.gov.rs/sr/index. php/dipl-tradicija/istorijski-diplomatski-dokumenti/44-konvencija-definici-ja-agresije-1933?lang=lat, приступљено 15. августа 2025.
ICRC, Статут Международного уголовного суда, https://www.icrc.org/ sites/default/files/document/file_list/factsheet_icc_statute_update.pdf, приступљено 21. августа 2025.
The Paris Covenant for a League of Nations: text of the plan adopted by the Paris Peace Conference, April 28, 1919, League to Enforce Peace, New York 1919, доступно електронски на https://archive.org/details/pariscovenantfor00le-agiala, приступљено 14. августа 2025.
United Nations Charter (full text), Preamble, https://www.un.org/en/about-us/un-charter/full-text, приступљено 20. августа 2025.
United Nations, The Charter and Judgment of the Nürnberg Tribunal – History and Analysis: Memorandum submitted by the Secretary-General, Formula-tion of the Nürnberg Principles, UN doc. A/CN.4/5, New York 1949.
United Nations, Yearbook of the International Law Commission 1950, vol. II, New York 1957.
Литература:
Betsy Baker, “Hague Peace Conferences (1899 and 1907)”, Max Planck Ency-clopedias of International Law, https://opil.ouplaw.com/display/10.1093/ law:epil/9780199231690/law-9780199231690-e305, приступљено 14. ав-густа 2025.
Милица Вујанић et al, Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2011.
Зоран Вучинић, Међународно ратно и хуманитарно право, Службени гла-сник, Београд 2006.
Душко Димитријевић, „Агресија – злочин против светског мира“, Милен-ко Крећа (ур.), Међународно јавно и кривично право у 21. веку. Liber Amicorum проф. др Миленко Крећа, Удружење за међународно кри-вично право / Intermex, Београд 2020, 191–210.
Duško Dimitrijević, „International legal regulation and prosecution of crimes of aggression“, Ivana Bodrožić (ed.), International scientific conference “Archi-bald Reiss days”, University of Criminal Investigation and Police Studies, Belgrade 2024, 36–55.
Maria Egerlund, The Missing Piece Defining the Crime of Aggression, Faculty of Law University of Lund, Lund 2007.
Златко Исаковић, „Доктрина ‘праведног рата’ од Гроцијуса до Уједињених нација“, Војно дело 55(4)/2003, 44–69.
Драгана Коларић, „Злочин агресије између права и политике“, Српска поли-тичка мисао 2/2013.
Борис Кривокапић, Рат и право: теорија и пракса оружаних сукоба и међу-народно право, Удружење правника Републике Српске, Бања Лука 2023.
Миленко Крећа, Међународно јавно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2022.
Јелена Лопичић Јанчић, „Проф. др Алберт Вајс и Нирнбершки процес“, Ана-ли Правног факултета, 59(2)/2011, 381–393.
Бојан Милисављевић, „Актуелна питања у погледу агресије у међународ-ном јавном и међународном кривичном праву“, Crimen XVI(1)/2025, 97–109
Бојан Милисављевић, Међународно хуманитарно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2024.
Никола М. Мишљеновић, Дефиниција агресије, Pentagram Press, Београд 1999.
Илија А. Пржић, Ново међународно право – расправе и чланци, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд 1934.
Миодраг Сукијасовић, Појам агресије у међународном праву, Институт за међународну политику и привреду, Београд 1967.
Станислав Геннадьевич Тимошков, Агрессия как международное преступле-ние, Институт законодательства и сравнительного права РФ, Москва 2017.
Луј ле Фир, Међународно јавно право, Планета принт, Београд 2010.
Милан Шкулић, Међународно кривично право, Правни факултет Универзи-тета у Београду, Београд 2020.
