Nasilnički kriminalitet u Austriji

Apstrakt

Problem nasilničkog kriminaliteta je oduvek privlačio pažnju različitih subjekata. Cilj ovog članka je predstavljanje registrovanog, i u meri u kojoj je to moguće, neotkrivenog nasilničkog kriminaliteta u Austriji u periodu od 1975-2010. godine pri čemu će biti izneti i detaljni podaci za 2010. godinu. Nasilje predstavlja složen fenomen. Moguće je razlikovati psihičko i fizičko, individualno i strukturalno nasilje, nasilje koje je usmereno ka čoveku i ka predmetima i na kraju nasilje kao rezultat činjenja a po nekima i kao posledicu propuštanja. U radu će pod pojmom nasilničkog kriminaliteta biti obuhvaćena tačno određena krivična dela iz Krivičnog zakonika Austrije koja su razvrstana u četiri grupe: sva umišljajna lišenja života, umišljajne telesne povrede, razbojništvo i silovanje zajedno sa drugim krivičnim delima protiv polne slobode. U krivičnom zakonodavstvu Austrije je poslednjih decenija došlo do brojnih promena u pogledu nabrojanih dela a usvojeni su i novi zakoni kojima se reguliše nasilje u porodici kao jedan oblik nasilničkog kriminaliteta. Tokom 2006. godine usvojena je i mera kojom su određene institucije postale nadležne da pružaju pomoć i podršku žrtvama pre, tokom i posle sudskog postupka. U pogledu registrovanog kriminaliteta, prvo je dat uporedni pregled statističkih podataka za određena dela nasilničkog kriminaliteta. Komparacijom stope kriminaliteta za 2007. godinu omogućeno je sagledavanje pozicije Austrije u odnosu na ostale evropske države. Što se tiče ubistva, razbojništva i silovanja, stopa kriminaliteta ne odstupa u značajnijoj meri, dok sa druge strane podaci o umišljajno nanetoj telesnoj povredi daleko prevazilaze taj prosek. Navedena situacija može se objasniti širokom zakonskom definicijom ovog krivičnog dela za čije je postojanje dovoljan bilo koji oblik oštećenja zdravlja a ne isključivo fizička povreda. Za 2010. godinu prvo su navedeni podaci iz policijskih evidencija po napred navedenim grupama krivičnih dela. Zaključeno je da ukupan broj nasilnih dela čini oko 8% svih dela koja su prijavljena policiji u 2010. godini. U pogledu karakteristika učinilaca, u najvećem broju slučajeva radilo se o licima muškog pola. Takođe je zanimljivo primetiti da je udeo stranaca u vršenju razbojništva, silovanja kao i drugih dela protiv polne slobode iznad prosečnog dok je situacija obratna kod ubistava i telesnih povreda. Posle policijskih evedencija, izneti su podaci o broju presuđenih dela. U okviru njih navedeni su i podaci o recidivizmu u pogledu nasilničkog kriminaliteta pri čemu se može zaključiti da je najveći procenat povrata zabeležen kod razbojništva i iznosi 50% dok je kod dela protiv polne slobode 26%. U radu se potom prikazuje trend nasilničkog kriminaliteta za period 1975-2010. godine. Može se zapaziti upadljiv porast svih krivičnih dela obuhvaćenih pojmom nasilničkog kriminaliteta u ovom članku, sa otprilike 30 000 u 1975. godini na 43 000 u 2010. godini. Što se dataljnijeg prikaza tiče, najveći procenat zabeležen je kod razbojništva (361%), potom kod telesnih povreda (37%) kao i kod dela protiv polne slobode (52%). Za razliku od navedenih dela, trend ubistva je tokom posmatranog perioda ostao stabilan. Ukazano je i na podatke istraživanja o nasilju u porodici koje je sproveo Institut za porodične studije. Podaci su prikupljeni od ukupno 1292 žena i 1042 muškarca putem intervjua. Rezultati pokazuju da je nasilje prema deci značajno opalo poslednjih decenija (za otprilike 30%). Sa druge strane, najveći broj ispitanika bio je žrtva psihičkog oblika nasilja (oko 85,6%), dok je udeo viktimizovanih žena fizičkim nasiljem oko 56,8% a muškaraca oko 61,4%. Što se tiče seksualnog nasilja, žene su bile viktimizovane u 29,5% a muškarci u 8,8% slučajeva. Na kraju je ukazano na načine kojima se može uticati na prevenciju ovog složenog fenomena. Do sada je u Austriji osmišljeno nekoliko preventivnih programa koji se primenjuju u različitim institucijama. Jedan od njih je i program Faustlos koji se zasniva na saznanjima razvojne psihologije i primenljiv je kako u vrtićima, tako i u osnovnim i srednjim školama. Programom je potrebno ostvariti nekoliko ciljeva: pomaganje deci da postanu svesna emocija kod svojih vršnjaka, podučavanje kako da pronađu rešenje problema i naposletku da nauče kako da kontrolišu agresiju. Nasilje je složen oblik kriminaliteta i uslovljen mnoštvom faktora. Iako je javnosti svojstveno kontinuirano zahtevanje represivnog odgovora na sve forme nasilja, akcenat u njegovom suzbijanju treba ipak da bude na sredstvima prevencije, pri čemu sa njima treba početi od ranog uzrasta.