Насилнички криминалитет у Аустрији

Сажетак

Проблем насилничког криминалитета је одувек привлачио пажњу различитих субјеката. Циљ овог чланка је представљање регистрованог, и у мери у којој је то могуће, неоткривеног насилничког криминалитета у Аустрији у периоду од 1975-2010. године при чему ће бити изнети и детаљни подаци за 2010. годину. Насиље представља сложен феномен. Могуће је разликовати психичко и физичко, индивидуално и структурално насиље, насиље које је усмерено ка човеку и ка предметима и на крају насиље као резултат чињења а по некима и као последицу пропуштања. У раду ће под појмом насилничког криминалитета бити обухваћена тачно одређена кривична дела из Кривичног законика Аустрије која су разврстана у четири групе: сва умишљајна лишења живота, умишљајне телесне повреде, разбојништво и силовање заједно са другим кривичним делима против полне слободе. У кривичном законодавству Аустрије је последњих деценија дошло до бројних промена у погледу набројаних дела а усвојени су и нови закони којима се регулише насиље у породици као један облик насилничког криминалитета. Током 2006. године усвојена је и мера којом су одређене институције постале надлежне да пружају помоћ и подршку жртвама пре, током и после судског поступка. У погледу регистрованог криминалитета, прво је дат упоредни преглед статистичких података за одређена дела насилничког криминалитета. Компарацијом стопе криминалитета за 2007. годину омогућено је сагледавање позиције Аустрије у односу на остале европске државе. Што се тиче убиства, разбојништва и силовања, стопа криминалитета не одступа у значајнијој мери, док са друге стране подаци о умишљајно нанетој телесној повреди далеко превазилазе тај просек. Наведена ситуација може се објаснити широком законском дефиницијом овог кривичног дела за чије је постојање довољан било који облик оштећења здравља а не искључиво физичка повреда. За 2010. годину прво су наведени подаци из полицијских евиденција по напред наведеним групама кривичних дела. Закључено је да укупан број насилних дела чини око 8% свих дела која су пријављена полицији у 2010. години. У погледу карактеристика учинилаца, у највећем броју случајева радило се о лицима мушког пола. Такође је занимљиво приметити да је удео странаца у вршењу разбојништва, силовања као и других дела против полне слободе изнад просечног док је ситуација обратна код убистава и телесних повреда. После полицијских еведенција, изнети су подаци о броју пресуђених дела. У оквиру њих наведени су и подаци о рецидивизму у погледу насилничког криминалитета при чему се може закључити да је највећи проценат поврата забележен код разбојништва и износи 50% док је код дела против полне слободе 26%. У раду се потом приказује тренд насилничког криминалитета за период 1975-2010. године. Може се запазити упадљив пораст свих кривичних дела обухваћених појмом насилничког криминалитета у овом чланку, са отприлике 30 000 у 1975. години на 43 000 у 2010. години. Што се датаљнијег приказа тиче, највећи проценат забележен је код разбојништва (361%), потом код телесних повреда (37%) као и код дела против полне слободе (52%). За разлику од наведених дела, тренд убиства је током посматраног периода остао стабилан. Указано је и на податке истраживања о насиљу у породици које је спровео Институт за породичне студије. Подаци су прикупљени од укупно 1292 жена и 1042 мушкарца путем интервјуа. Резултати показују да је насиље према деци значајно опало последњих деценија (за отприлике 30%). Са друге стране, највећи број испитаника био је жртва психичког облика насиља (око 85,6%), док је удео виктимизованих жена физичким насиљем око 56,8% а мушкараца око 61,4%. Што се тиче сексуалног насиља, жене су биле виктимизоване у 29,5% а мушкарци у 8,8% случајева. На крају је указано на начине којима се може утицати на превенцију овог сложеног феномена. До сада је у Аустрији осмишљено неколико превентивних програма који се примењују у различитим институцијама. Један од њих је и програм Фаустлос који се заснива на сазнањима развојне психологије и применљив је како у вртићима, тако и у основним и средњим школама. Програмом је потребно остварити неколико циљева: помагање деци да постану свесна емоција код својих вршњака, подучавање како да пронађу решење проблема и напослетку да науче како да контролишу агресију. Насиље је сложен облик криминалитета и условљен мноштвом фактора. Иако је јавности својствено континуирано захтевање репресивног одговора на све форме насиља, акценат у његовом сузбијању треба ипак да буде на средствима превенције, при чему са њима треба почети од раног узраста.