Принудни нестанак лица као облик злочина против човечности у Римском статуту

Сажетак

Рад се бави инкриминацијом принудног нестанка лица као обликом злочина против човечности у Римском статуту, извору права који први пут прецизно одређује биће овог кривичног дела. Рад анализира специфичности овог кривичног дела у погледу његове радње извршења која има два стадијума, субјективног елемента који је код овог кривичног дела двострук, учешћа државе или политичке организације као битном елементу бића овог кривичног дела али и заједничких елемената од чијег испуњења зависи и испуњење услова да би принудни нестанак био злочин против човечности. Такође, рад садржи анализу временске надлежности Сталног међународног суда у погледу овог кривичног дела због његове специфичности и у овом погледу. Ауторка даје приказ елемената бића овог кривичног дела, настојећи да укаже на евентуалне проблеме који се могу појавити у пракси код овог кривичног дела, али и потенцијално преширока тумачења на која можемо наићи у литератури.