Када здравствена постане криминална политика

Обавезна вакцинација у одлуци Уставног суда РС

Аутори

Кључне речи:

криминална политика; здравствена политика; прекршаји; обавезна вакцинација; Уставни суд

Сажетак

У чланку се анализира Решење Првог великог већа Уставног суда о одбацивању иницијативе за оцену уставности Закона о заштити становништва од заразних болести из 2016. године. Иницијативе су Закону пребациле обавезност вакцинисања лица одређеног узраста (деце до 14 година) као мере заштите становништва од заразних болести под претњом прекршајне санкције и забрану боравка деце у школама и вртићима чији родитељи их не подвргну овој обавези. Уставност је оспоравана по више основа од којих је најважнији право на неповредивост телесног интегритета. У раду су анализирани они услови које захтевају основи по којима је иницирана провера уставности. Анализирајући ове услове чланак закључује да је Прво велико веће Уставног суда пропустило да утврди постојање неких од услова неопходних да би се установило изузетак од права на информисани пристанак на медицинску интервенцију који би морали да буду утврђени. Без обзира да ли је разлог томе што их је намерно превидео или случајно, Прво велико веће Уставног суда је не уважавајући телесни интегритет као право људи у овом случају претворио једну класичну меру здравствене, имунизацију, у меру криминалне политике. Чланак је уз закључку предвидео проблеме који се постављају пред Србију у случају овакве одлуке, од којих је указао да ће главни бити додатна штетна дејства на остваривање интереса јавног здравља у Србији.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Alcabes, Philip. 2006. The Risky Genes: Epidemiology and The Evolution of Race. Patterns of Prejudice, no. 4–5. https://doi.org/10.1080/00313220601020130

Alcabes, Philip. 2009. Dread: How Fear and Fantasies Have Fueled Epidemics from the Black Death to Avian Flu. New York.

Beckfield, Jason, and Nancy Krieger. 2009. “Epi+demos+cracy: Linking Political Systems and Priorities to the Magnitude of Health Inequalities – Evidence, Gaps, and a Research Agenda.” Epidemiologic Reviews, no. 1. https://doi.org/10.1093/epirev/mxp002

Hegel, G. W. F. 2006. Filozofija istorije. Belgrade.

Krieger, Nancy. 2000. “Epidemiology and Social Sciences: Toward a Critical Reengagement in the 21st Century.” Epidemiological Reviews, no. 1. https://doi.org/10.1093/oxfordjournals.epirev.a018014

Krieger, Nancy. 2001. “Theories for Social Epidemiology in the 21st Century: An Ecosocial Perspective.” International Journal of Epidemiology, no. 4. https://doi.org/10.1093/ije/30.4.668

Muscat, M. 2011. “Who Gets Measles in Europe?” The Journal of Infectious Diseases, no. 1. https://doi.org/10.1093/infdis/jir067

Perović, M. 2009. “Etičke granice bioetike.” ARHE, no. 12.

Poole, C., and K. Rothman. 1998. “Our Conscious Objections to Epidemiological Wars.” Journal of Epidemiology and Community Health, no. 10. https://doi.org/10.1136/jech.52.10.613

Schmitt, Carl. 1934. Politische Theologie: Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität. Berlin.

Sjeničić, M. 2009. “Pristanak pacijenta na meru lečenja.” In Zbornik Matice srpske za društvene nauke, edited by R. Bukvić, no. 129.

Sorta-Bilajac, I. 2010. “Informirani pristanak u UNESKO-vim bioetičkim dokumentima.” JAHR, 1/2010.

Stojanović, Z. 1998. “Prirodno pravo na život i krivično pravo.” Jugoslovenska revija za krivično pravo i kriminologiju, no. 1.

Turković, K. 2008. “Pravo na odbijanje medicinskog tretmana u RH.” Medicina, no. 2.

Wemrell, M., J. Merlo, S. Mulinari, and A. C. Hornborg. 2016. “Contemporary Epidemiology: A Review of Critical Discussions Within the Discipline and a Call for Further Dialogue with Social Theory.” Sociological Compass, no. 2. https://doi.org/10.1111/soc4.12345

Downloads

Објављено

09.01.2018

Како цитирати

Ристивојевић, Бранислав. 2018. „Када здравствена постане криминална политика: Обавезна вакцинација у одлуци Уставног суда РС“. Crimen 8 (3):483-500. https://epub.ius.bg.ac.rs/index.php/crimenjournal/article/view/432.