Реформа система казни у функцији сузбијања криминалитета

Сажетак

Реформа кривичног материјалног законодавства увек подразумева ревизију система кривичних санкција, у првом реду система казни. Потребно је направити баланс између потребе сузбијања криминалитета, промена које настају у друштву и темељним новелама општег и посебног дела које су условљене новим, тешким облицима криминалитета, искуствима у примени досадашњих решења и савременим достигнућима у науци кривичног права и њиховој примени у упоредном праву. Стога, у раду се анализирају основне поставке Кривичног законика Србије које се односе на систем казни. У првом делу рада, који је уједно посвећен и уводним напоменама, указује се на динамичну фазу кроз коју пролази кривично законодавство Србије, што је својствено и другим европским земљама. Даље, пружа се преглед одговарајућих одредби Кривичног законика Србије који је ступио на снагу 1. 1. 2006. Због свеобухватног приступа, анализом су обухваћена и решења која су резултат измена и допуна Кривичног законика у 2009. и 2012. години. Измене и допуне које су уследиле 2013. и 2014. године нису биле од значаја за систем казни. Посебна пажња посвећена је вишедеценијским покушајима да се у наше кривично законодавство уведе казна доживотног затвора. Имајући у виду потребу за аргументованом и критичком анализом више пута предложеног решења о казни доживотног затвора циљ нам је да проценимо главне разлоге који се износе у прилог ове казне као и оне против. Разматрањем нових одредби уведених у циљу сузбијању криминалитета, али и заузимањем става у погледу одређених правних питања аутор је дао предлоге де леге ференда.