Скраћени и општи кривични поступак и њихове трансформације

Сажетак

У фокусу овог рада налазе се разматрања о могућностима трансформације скраћеног поступка у општи кривични поступак и обрнуто. Законик о кривичном поступку не изјашњава се експлицитно о таквим трансформацијама, али из неких његових одредаба произлази таква могућност, као и интенција да то буде што једноставније. До трансформације скраћеног поступка у општи кривични поступак може да дође пре подизања оптужног предлога, после започињања главног претреса, као и после завршетка главног претреса. Посебна пажња посвећена је таквој трансформацији поступка после започињања главног претреса. Након осврта на законске одредбе из којих произлази таква могућност, указано је на неке стварне или привидне препреке, које стоје на том путу: назив и обавезна садржина оптужног акта, облик судске контроле оптужног акта и стварна надлежност суда. Аутор износи сопствено виђење тих проблема и предлаже начине њиховог решавања. Дилеме постоје и у правцу промене општег кривичног поступка у режим скраћеног поступка. То питање се може проблематизовати у четири случаја: 1) размимоилажење тужилаштва и суда у погледу правне квалификације дела; 2) обустава поступка за дело које повлачи општи поступак у спојеним предметима; 3) измена чињеничног описа дела у току главног претреса и 4) промене процесног законодавства.