Судије поротници и владавина права

Сажетак

Чланак садржи историјско и компаративно истраживање главних модела учешћа лаика у правосуђу и кључних проблема у вези с тим. Прво, дају се разлози за установљење и карактеристике рада пороте у револуционарној Француској и мешовитог суда у Немачкој. Даље, даје се анализа развитка питања поротника у Краљевини Србији и Југославији. Између осталог, наводи се неуспех мешовитог суда у Србији, због застрашивања поротника. У комунистичкој Југославији, поротници су установљени да служе 'tekovinama револуције', што је било у супротности са принципом владавине права. Насупрот лаичком учешћу у правосуђу, презентира се холандски систем професионалног судства. Чланак садржи више аспеката учешћа поротника у кривичном правосуђу: њихову селекцију, контролу њиховог рада, предности и мане, случајеве укидања пороте. Аутор закључује да ниједан модел лаичког учешћа у кривичном правосуђу није у сагласности са принципом 'владавине права, а не људи'. Од модерног правосуђа се захтева доношење образложених одлука, што се може обезбедити само професионалним судијама. Све у свему, закључује се да институцију лаичког учешћа у правосуђу треба укинути. Демократски принцип у судству може се обезбедити на други, исправан начин: путем 'отворене правде' која у себе укључује општу и експертску контролу рада судија. Уосталом, постоји извесна логика у развитку пороте (и поротника) која указује на будуће решење. У првој фази је установљена порота; затим је она модификована у мешовити суд. У последњој фази биће потпуно укинуто учешће лаика у суђењу.