Нова концепција кривичних дела тероризма у Кривичном законику Републике Србије

Сажетак

Закон о изменама и допунама Кривичног законика РС, из децембра 2012. године, одликује ширење кривично-правне репресије, посебно, у погледу терористичких кривичних дела. Посматрајући савремена кретања у упоредном кривичном праву препознајемо фазу хипертрофије инкриминација у области борбе против тероризма. Са једне стране, повећан је број кривичних дела тероризма и са друге стране, запрећене су високе казне у складу са препорукама референтних међународних извора. Очигледно појачана репресија представља последицу екскалације терористичких аката широм света. Поменуто у највећој мери долази до изражаја код кривичних дела инкриминисаних у члановима 391а и 391б КЗ РС. Ради се о кривичним делима угрожавања која, заправо, представљају криминализацију у раној фази. Полазну основу нових чињеничних стања представљају понашања која су типичне припремне радње које законодавац подиже на ранг радње извршења, односно радње које представљају радњу подстрекавања које законодавац прописује као самостално кривично дело. У очи упада претежно превентивно деловање поменутих инкриминација које, посматрајући однос превенције и репресије као облике друштвеног реаговања на криминалитет, настају на месту пресека два круга тј. превенције и репресије. Такав спој превентивних елемената је до сада био стран како српском кривично-материјалном тако и кривично-процесном праву, имајући у виду да ће постајати могућност да се у односу на нова кривична дела примењују посебне доказне радње, да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, посебно одељење надлежног суда и др. Из тих разлога један део кривичноправне теорије критички приступа поменутој законодавној реформи, како код нас тако и у другим земљама у којима су уведена нова кривична дела тероризма. На крају, аутор закључује да нове инкриминације и поред извесних критика које им се могу упутити представљају даље усавршавање нашег кривичног законодавства.