Слово о језику у српском правосуђу

Сажетак

Аутор се у овом раду бави питањем употребе језика у српском правосуђу. Језику, које је главно оруђе правника, треба да буде посвећена посебна пажња. То је нарочито битно за судије, који сходно латинској изреци Iudex ест lex loquens, као "уста закона" у својим одлукама тумаче законе и тако право приближавају грађанима, те формирају, између осталог, и језичку културу. Њихово изражавање треба да буде јасно и концизно, ослобођено стега бирократског говора. У раду су анализирана насумично одабрана акта судова – почев од аката Првог основног суда у Београду, до аката Апелационог суда у Београду и некадашњег Врховног суда Србије. У времену кривичноправног експанзионизма, које карактеришу неквалитетне одредбе закона, честе измене и непромишљена решења, оснаживањем језичке кутуре доприноси се повећању њеног угледа и самим тим развитку српског правосуђа.