Настанак и развој малолетничког кривичног права

Кривично право Србије

Сажетак

После краћег увода који се односи на проблематику кривичноправног положаја малолетника уопште, у раду се даље обрађују две целине. У првој се разматра кривичноправни положај малолетника у неким у то време значајнијим европским системима, пре и после настанка првих школа у науци кривичног права, док се у оквиру друге целине разматра проблематика кривичноправног положаја малолетника у Републици Србији. У овом другом случају има се у виду период после Другог светског рата, када и иначе започињу велике промене у овој области, при чему се не занемарују ни најважнији прописи бивше Југославије. У првом делу рада аутор се укратко осврће на најстарији период који је претходио школама кривичног права, чија је основна карактеристика да је малолетни учинилац кривичног дела третиран као “делинквент у минијатури”. Такво схватање могло је, евентуално, да се одрази само на казну с обзиром на то да је кривична одговорност малолетника регулисана на исти начин као и за пунолетне. Победа Француске револуције, а нарочито идејно-филозофска струјања која су јој претходила, имала су утицаја и на кривичноправни положај малолетника, што се првенствено одразило на критеријуме њихове кривичне одговорности. Критеријум за кривичну одговорност малолетника у концепцији прве школе у науци кривичног права – класичне школе од тада је био разбор (дисцернемент), који је представљао посебну врсту малолетничке урачунљивости. Од одлучујућег значаја је било да ли је малолетник поступао са разбором или без разбора. У првом случају примењивана је казна, а у другом за то време нека од малог броја васпитних мера. Међутим, разбор је обухватао само интелектуалну страну личности малолетника (могућност схватања значаја свог дела). У каснијем равоју разбор доживљава проширену варијанту и обухвата и волунтаристичку компоненту (могућност управљања својим поступцима), што се одражава и у називу овог института који се у тој концепцији зове душевна развијеност, зрелост и сл. Идеја о посебном статусу, односно посебном законодавству за малолетнике настаје са установљавањем, 1889. године, Међународног криминалистичког удружења (Интернатионале kriminalistische Вереинигунг), које су основала три напознатија научника тог времена – Ф. вон Листз, Ван Хамел и А. Принс и које се поистовећује са социолошком школом у науци кривичног права. Од тог времена пажња је усредсређена на личност учиниоца кривичног дела, што је било од одлучујућег значаја у погледу малолетника чије су специфичности несумњиве. Тако се долази до сазнања о неопходности посебног права за малолетнике које би подразумевало другачију процедуру, посебне органе, другачије санкције које они примењују, као и критеријуме за њихову примену. Друга целина посвећена је кривичноправном положају малолетника у законодавству Републике Србије. Аутор сматра да је неопходно да се разликују два периода у развоју кривичноправног положаја ове скупине. У првом периоду који је релативно дуг, јер обухвата време од завршетка Другог светског рата, па све до 2005. године, срећу се различита решења, неретко “револуционарног карактера”, али је битно да је кривичноправни положај малолетника регулисан у оквиру општих одредаба. Ово се под‌једнако односило како на материјално, тако и на процесно и извршно право. Ипак, од посебног значаја су измене материјалног кривичног законодавства учињене 1959. године које су нашле одраза и у процесним и извршним одредбама, јер од тог времена има доста разлога да се говори о савременом кривичноправном положају малолетника у нашем праву. Садашње стање (и то је друга целина у оквиру овог дела) карактерише постојање посебног закона о малолетницима (Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица), који је ступио на снагу почетком 2006. године. У вези са овим законом аутор указује на његове најбитније одредбе, не пропуштајући да скрене пажњу, упркос постојању посебних прописа о малолетницима, на неопходност примене неких општих одредаба, јер у питању је целовитост система. Поред одредаба о малолетним учиниоцима кривичних дела, указује се и на одредбе о малолетницима као оштећеним у кривичном поступку које су садржане у истом закону