Одговорност ваздушног превозиоца према путнику у случају отмице ваздухоплова
DOI:
https://doi.org/10.5937/crimen2602140JКључне речи:
отмица ваздухоплова, обештећење путника, одговорност државе, солидарна одговорностСажетак
Аутор у раду разматра правне последице отмице ваздухоплова које путник као непосредна жртва такве терористичке радње трпи. Како је постојеће међународно правно уређење отмице ваздухоплова усмерено, пре свега, на превенцију отмице, као и на одмазду према отмичарима, чини се да је правни положај путника неоправдано правно недостатан у смислу да представља својеврсну правну празнину. Нејасно је да ли путник (или чланови његове породица, ако није преживео) имају право на обештећење због смрти, повреда или, уопште, нарушавања здравља, које наступи услед отмице ваздухоплова. Три су могућа одговорна лица према путнику. Прво, најпримереније, најоправданије и најневероватније – отмичари. Друго, ваздушни превозилац на основу уговора о превозу и чињенице његове објективне одговорности за сваку околност која се догоди за време пружања услуге превоза. И, треће, држава као субјект који је у обавези да спречава акте тероризма на својој територији. Након анализе правних режима могуће одговорних субјеката, закључује се да lege lata само држава може да буде одговорна путницима за отмицу ваздухоплова, а да би de lege ferenda решење требало да буде у солидарној или, макар супсидијарној одговорности државе и ваздушног превозиоца са обавезом регреса према отмичарима.
Downloads
Референце
Abeyratne, Ruwantissa. Legal Priorities in Air Transport. Cham – Switzerland: Springer, 2019. https://doi.org/10.1007/978-3-030-18391-2
Abramovski, Abraham. “Compensation for passengers of hijacked aircraft“. Bufalo Law Review 21, no. 2 (1972): 339–359.
Caban, Erwin E. “War-Risk, Hijacking & (and) Terrorism Exclusions in Aviation Insurance: Carrier Liability in the Wake of September 11, 2001“. Journal of Air Law and Commerce 68, no. 2 (2003): 421–448. https://doi.org/10.25172/jalc.68.2.8
Commentary. “Deterring airport terrorists attacks and compensating the victims“. University of Pensilvania Law Review 125, no. 5 (1977): 1134–1165. Dostpuno na adresi: https://www.jstor.org/stable/3311564, 15.8.2026. https://doi.org/10.2307/3311564
Curley, Robert. The complete history of aviation – from balooning to supersonic flight. New York: Britanica educational publishing, 2012.
Evans, Alona E. “Aircraft hijacking: its cause and cure“. American Journal of International Law 63, no. 4 (1969): 695–710. https://doi.org/10.2307/2199481
Feller, S.Z. “Comment on Criminal Jurisdiction over Aircraft Hijacking“. Israel Law Review 7, no. 2 (1972): 207–213. https://doi.org/10.1017/s002122370000354x
Fick, Ronald L. et al. “Aircraft Hijacking: Criminal and Civil Aspects”. University of Florida Law Review 22, no. 1 (1969): 72–100.
Finley, Gerald F. “Trial Technique in Aircraft Accident Cases“. Texas Law Review 31, no. 6 (1953): 809–819.
Fitzgerald, Geralf F. “Unlawful Inteference with Civil Aviation“. In: Esseys in Air Law (ed. Arnold Kean). The Hague: Martinus Nijhoff Publishers, 1982.
Hodgkinson, David et alia. International air carrier liability – safety and security. New York: Routledge, 2017.
Ilić, Aleksandra. “Discourse on modern terrorism“. Crimen 12, br. 3 (2021): 309–329. https://doi.org/10.5937/crimen2103309i
Jackson, Brian et alia. “The problem to be solved: Aviation terrorism risk past, present, and future“. In: Eficient aviation security (eds. Brian Jackson et alia). RAND Corporation, 2012.
Janković, Svetislav. “Odgovornost vazduhoplovnog prevozioca za štete koje putnik pretrpi usled oštećenja zdravlja za vreme prevoza, a koje nije uzrokovano nezgodom na vazduhoplovu“. Pravo i privreda 51, br. 7–9 (2013): 321–336. https://doi.org/10.55836/pip_25403a
Janković, Svetislav. Vazduhoplovno pravo. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2021.
Jovanović, Nebojša. “Opšti osnov ugovorne odgovornosti u srpskom pravu“. Pravo i privreda 58, br. 1 (2020): 40–63. https://doi.org/10.5937/pip2001040x
Jovanović, Nebojša. Saobraćajno pravo. Beograd: Pravni fakultet Univerzitetau Beogradu, 2024.
Karanikić Mirić, Marija. Obligaciono pravo, drugo izdanje, Beograd: Službeni glasnik, 2024. https://doi.org/10.63356/gpf.2024.007
Krstić, Marko. “Ugrožavanje vazdušnog saobraćaja terorističkim aktima“. Strani pravni život 60, br. 3 (2016): 107–117. https://doi.org/10.56461/spz16307k
Leloudas, George. Risk and liability in air law. Informa: London, 2009.
Milde, Michael. International Air Law and ICAO. Utrecht: Eleven International Publishing, 2008.
Milde, Michael. „The Beijing Convention and Beijing Protocol adapted at the International Conference on Air Law“. Zeitschrift für Luft – und Weltraumrecht 60, no. 1 (2011): 5–28.
Pavlićević, Predrag. “Taksonomije koncepata borbe protiv terorizma“, Crimen 5, br. 2 (2014): 212–230.
Perović, Slobodan et alia. Komentar Zakona o obligacionim odnosima. Gornji Milanovac-Kragujevac: Pravni fakultet u Kragujevcu i Kulturni centar Gornjeg Milanovca, 1980.
Petrović Tomić, Nataša. Pravo osiguranja – sistem, knjiga prva. Beograd: Službeni glasnik, 2019.
Polkowska, Malgorzata (2010). “Some observations on civil air carrier liability in international air carriage – accident, damage and jurisdiction“. Uniform Law Review 15, no. 1 (2010): 109–131. https://doi.org/10.1093/ulr/15.1.109
Salma, Jožef. “Ugovorna odgovornost – u evropskom, uporednom i domaćem pravu“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu XLV, br. 1 (2011): 69–107. https://doi.org/10.55836/zbornik_pip_2205a
Singh, Anushka et alia. „Aircraft hijacking and International Law“. International Journal of Law Management & Humanities 4, no. 3 (2021): 139–145.
Šulejić, Predrag. Osiguranje od građanske odgovornosti. Doktorska disertacija. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, 1967.
Vasiljević, Mirko. Trgovinsko pravo, Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2012.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2026 Светислав Јанковић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори задржавају ауторска права и дају часопису право првог публиковања рада, што омогућава другима да деле рад уз признање ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
