Kriminalizacija "uznemiravanja na ulici" u Belgiji i Francuskoj

Dva različita zakonodavna pristupa u regulisanju "seksističkog" ponašanja

Apstrakt

Francuski i belgijski zakonodavci su se problemom uznemiravanja na ulici pozabavili, između ostalog, i usvajanjem zakonskih odredbi kojima se kriminalizuju određeni komentari ili tipovi ponašanja koji se mogu opisati kao seksistički. To su i simbolički snažni oblici reakcije, koje podupiru ambiciozni politički projekti - barem formalno. Oni imaju za cilj da promene način na koji društvo razmišlja o pitanjima roda i pola. Oba krivična zakona se, generalno govoreći, zasnivaju na zajedničkom sistemu vrednosti, koji podrazumeva i vrednost čovekovog dostojanstva - kao osobe ili kao pripadnika ljudske vrste. Međutim, razlog koji stoji iza belgijskih i francuskih zakonodavnih intervencija uistinu nije nimalo sličan. Belgijski zakonodavac posmatra pitanje uznemiravanja na ulici prevashodno iz ugla borbe protiv raznih oblika diskriminacije. On posmatra seksistička pitanja kao specifičnu pojavu, koja, sledstveno tome, zahteva specifičan odgovor. Odlučno je krenuo ovim putem usvajanjem Zakona od 22. maja 2014. godine, čiji je glavni cilj krivičnopravno kažnjavanje seksizma. U tom smislu, belgijski zakonodavac odlučio se za eksplicitno definisanje pojma seksizma. Nasuprot tome, francuski Zakon br. 2018-703 od 3. avgusta 2018. godine, kojim se kriminalizuje seksističko vređanje, pridržava se već postojećeg metoda kriminalizovanja seksualnog nasilja uopšte. Ovo novo krivično delo postaje deo čitavog korpusa krivičnih dela različite težine, formirajući "dodatni stepenik" na "dnu lestvice seksualnog i seksističkog nasilja". Propust da se definiše seksizam u zakonu i čak, fundamentalnije, nedostatak razmišljanja o ovoj "realnosti" tokom pripremnog rada, u kombinaciji sa kriminalizacijom seksističkog vređanja u kontekstu prevencije seksualnog nasilja, navelo je francuskog zakonodavca da značajno proširi obim krivične represije, u isto vreme zamagljujući i njenu svrhu i ograničenja. Pored toga, krivičnopravna reakcija na seksističko vređanje u Francuskoj prati dvostruku logiku u smislu efikasnosti. Zakonu br. 2018-703 od 3. avgusta 2018. inherentna je i "ekspresivna funkcija" i "vaspitna vrlina". Prva dimenzija je povezana sa brigom o "operativnosti". Zaista, Zakon sadrži niz odredbi i mera koje bi trebalo da omoguće efikasno, neposredno i vidljivo kažnjavanje krivičnih dela koja su motivisana pripadnošću oštećenog određenom polu. Druga dimenzija određuje mnoge aspekte pravnog statusa ovog krivičnog dela (npr. fiksna novčana kazna, proširenje kategorija državnih službenika ili agenata ovlašćenih da evidentiraju krivična dela, mere za izbegavanje sudskog postupka). Za razliku od Francuske, pitanja operativnosti su u velikoj meri zanemarena ili čak prenebregnuta od strane belgijskog zakonodavca. Efikasnost njegovih represivnih mera se prvenstveno zasniva na simbolici koju ima propisivanje seksizma kao krivičnog dela posebnim zakonom.