Suzbijanje nezakonite trgovine kulturnim dobrima

Apstrakt

Osnovna hipoteza ovog rada ogleda se u ukazivanju na ozbiljnost nezakonite trgovine kulturnim dobrima, domašaj i nenadoknadivu štetu po kulturnu baštinu jedne ili više država. U praksi državni organi ne pridaju značaj ovoj tematici, a načini vršenja krivičnih dela koji podrazumevaju najčešće nezakonito iskopavanje, unošenje ili iznošenje iz zemlje, ili pak krađu kulturnih dobara ostaju neotkriveni. Uprkos velikoj vrednosti predmeta krivičnih dela i činjenici da su najčešće povezani i sa drugim teškim krivičnim delima, kao što su pranje novca, terorizam, nedovoljna obučenost službenih lica i nerazumevanje problema stvaraju povoljan ambijent za širenje kriminaliteta. Krivično gonjenje učinilaca je retko, jer je i dokazivanje statusa kulturnog dobra skopčano sa nizom problema, te se sumnjivi predmeti u slučaju pronalaska oduzimaju do utvrđivanja autentičnosti od strane referentne institucije i reakcija državnih organa se prevashodno svodi na njihov povraćaj vlasniku. Međutim, ne bi se smelo dozvoliti da izostane krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela i ovaj cilj zahteva preduzimanje niza mera od edukativnih preko normativnih do procesnih.