Nastanak i razvoj maloletničkog krivičnog prava

Krivično pravo Srbije

Apstrakt

Posle kraćeg uvoda koji se odnosi na problematiku krivičnopravnog položaja maloletnika uopšte, u radu se dalje obrađuju dve celine. U prvoj se razmatra krivičnopravni položaj maloletnika u nekim u to vreme značajnijim evropskim sistemima, pre i posle nastanka prvih škola u nauci krivičnog prava, dok se u okviru druge celine razmatra problematika krivičnopravnog položaja maloletnika u Republici Srbiji. U ovom drugom slučaju ima se u vidu period posle Drugog svetskog rata, kada i inače započinju velike promene u ovoj oblasti, pri čemu se ne zanemaruju ni najvažniji propisi bivše Jugoslavije. U prvom delu rada autor se ukratko osvrće na najstariji period koji je prethodio školama krivičnog prava, čija je osnovna karakteristika da je maloletni učinilac krivičnog dela tretiran kao “delinkvent u minijaturi”. Takvo shvatanje moglo je, eventualno, da se odrazi samo na kaznu s obzirom na to da je krivična odgovornost maloletnika regulisana na isti način kao i za punoletne. Pobeda Francuske revolucije, a naročito idejno-filozofska strujanja koja su joj prethodila, imala su uticaja i na krivičnopravni položaj maloletnika, što se prvenstveno odrazilo na kriterijume njihove krivične odgovornosti. Kriterijum za krivičnu odgovornost maloletnika u koncepciji prve škole u nauci krivičnog prava – klasične škole od tada je bio razbor (discernement), koji je predstavljao posebnu vrstu maloletničke uračunljivosti. Od odlučujućeg značaja je bilo da li je maloletnik postupao sa razborom ili bez razbora. U prvom slučaju primenjivana je kazna, a u drugom za to vreme neka od malog broja vaspitnih mera. Međutim, razbor je obuhvatao samo intelektualnu stranu ličnosti maloletnika (mogućnost shvatanja značaja svog dela). U kasnijem ravoju razbor doživljava proširenu varijantu i obuhvata i voluntarističku komponentu (mogućnost upravljanja svojim postupcima), što se odražava i u nazivu ovog instituta koji se u toj koncepciji zove duševna razvijenost, zrelost i sl. Ideja o posebnom statusu, odnosno posebnom zakonodavstvu za maloletnike nastaje sa ustanovljavanjem, 1889. godine, Međunarodnog kriminalističkog udruženja (Internationale kriminalistische Vereinigung), koje su osnovala tri napoznatija naučnika tog vremena – F. von Listz, Van Hamel i A. Prins i koje se poistovećuje sa sociološkom školom u nauci krivičnog prava. Od tog vremena pažnja je usredsređena na ličnost učinioca krivičnog dela, što je bilo od odlučujućeg značaja u pogledu maloletnika čije su specifičnosti nesumnjive. Tako se dolazi do saznanja o neophodnosti posebnog prava za maloletnike koje bi podrazumevalo drugačiju proceduru, posebne organe, drugačije sankcije koje oni primenjuju, kao i kriterijume za njihovu primenu. Druga celina posvećena je krivičnopravnom položaju maloletnika u zakonodavstvu Republike Srbije. Autor smatra da je neophodno da se razlikuju dva perioda u razvoju krivičnopravnog položaja ove skupine. U prvom periodu koji je relativno dug, jer obuhvata vreme od završetka Drugog svetskog rata, pa sve do 2005. godine, sreću se različita rešenja, neretko “revolucionarnog karaktera”, ali je bitno da je krivičnopravni položaj maloletnika regulisan u okviru opštih odredaba. Ovo se podjednako odnosilo kako na materijalno, tako i na procesno i izvršno pravo. Ipak, od posebnog značaja su izmene materijalnog krivičnog zakonodavstva učinjene 1959. godine koje su našle odraza i u procesnim i izvršnim odredbama, jer od tog vremena ima dosta razloga da se govori o savremenom krivičnopravnom položaju maloletnika u našem pravu. Sadašnje stanje (i to je druga celina u okviru ovog dela) karakteriše postojanje posebnog zakona o maloletnicima (Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica), koji je stupio na snagu početkom 2006. godine. U vezi sa ovim zakonom autor ukazuje na njegove najbitnije odredbe, ne propuštajući da skrene pažnju, uprkos postojanju posebnih propisa o maloletnicima, na neophodnost primene nekih opštih odredaba, jer u pitanju je celovitost sistema. Pored odredaba o maloletnim učiniocima krivičnih dela, ukazuje se i na odredbe o maloletnicima kao oštećenim u krivičnom postupku koje su sadržane u istom zakonu