Анализа особина субјеката кривичних дела против Војске Србије одређених Кривичним закоником

Сажетак

Начин на који Кривични законик Републике Србије препознаје учиниоце дела против Војске Србије, иако је језички сличан начину на који се одређују односи у Војсци Србије и Министарству одбране, у својој бити садржи значајне разлике у односу на начин на који су они дефинисани у Закону о Војсци Србије. Овлашћеним лицима која воде кривичне поступке то може представљати проблем јер углавном недовољно познају организацију Војске Србије и не сналазе се у њеним многобројним прописима. Због тога је проблем правног одређења лица које Кривични законик одређује као учиниоце кривичних дела истражен методом анализе садржаја и поређењем прописа и шире научне литературе. Кривичним закоником Републике Србије као учиниоци кривичних дела против Војске Србије одређени су: војно лице, војни старешина, потчињени, службено лице које врши службу на граници, руковалац складишта, грађанин Србије, командант ратног брода, члан посаде ратног брода и члан посаде војног ваздухоплова. Даљом анализом садржаја прописа Војске Србије, лица као што су потчињени, руковалац складишта, грађанин Србије и члан посаде војног ваздухоплова јасно су одређена у свим упоредним законима и прописима. Мања терминолошка одступања настају у одређењу појма војних лица, док су неки други субјекти битно другачије одређени поменутим прописима (на пример, војни старешина, који је у ствари лице чија је функционална дужност старешине; службена лица која врше службу на граници која не могу извршити кривична дела против Војске Србије јер та категорија лица од 2007. године подлеже под надлежност Министарства унутрашњих послова или командант ратног брода и члан посаде ратног брода, који се могу налазити само на војном броду).