Analiza osobina subjekata krivičnih dela protiv Vojske Srbije određenih Krivičnim zakonikom
DOI:
https://doi.org/10.5937/crimen2401102ZKljučne reči:
Krivični zakonik; krivično delo protiv Vojske Srbije; vojna lica; vojni starešina; potčinjeniApstrakt
Način na koji Krivični zakonik Republike Srbije prepoznaje učinioce dela protiv Vojske Srbije, iako je jezički sličan načinu na koji se određuju odnosi u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, u svojoj biti sadrži značajne razlike u odnosu na način na koji su oni definisani u Zakonu o Vojsci Srbije. Ovlašćenim licima koja vode krivične postupke to može predstavljati problem jer uglavnom nedovoljno poznaju organizaciju Vojske Srbije i ne snalaze se u njenim mnogobrojnim propisima. Zbog toga je problem pravnog određenja lica koje Krivični zakonik određuje kao učinioce krivičnih dela istražen metodom analize sadržaja i poređenjem propisa i šire naučne literature. Krivičnim zakonikom Republike Srbije kao učinioci krivičnih dela protiv Vojske Srbije određeni su: vojno lice, vojni starešina, potčinjeni, službeno lice koje vrši službu na granici, rukovalac skladišta, građanin Srbije, komandant ratnog broda, član posade ratnog broda i član posade vojnog vazduhoplova. Daljom analizom sadržaja propisa Vojske Srbije, lica kao što su potčinjeni, rukovalac skladišta, građanin Srbije i član posade vojnog vazduhoplova jasno su određena u svim uporednim zakonima i propisima. Manja terminološka odstupanja nastaju u određenju pojma vojnih lica, dok su neki drugi subjekti bitno drugačije određeni pomenutim propisima (na primer, vojni starešina, koji je u stvari lice čija je funkcionalna dužnost starešine; službena lica koja vrše službu na granici koja ne mogu izvršiti krivična dela protiv Vojske Srbije jer ta kategorija lica od 2007. godine podleže pod nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova ili komandant ratnog broda i član posade ratnog broda, koji se mogu nalaziti samo na vojnom brodu).
Downloads
Reference
Bugarski, T. 2022. "Serbia: Criminal Law of the Republic of Serbia." In Criminal Legal Studies: European Challenges and Central European Responses in the Criminal Science of the 21st Century, edited by E. Váradi-Csema, 157–204. Miskolc–Budapest: Central European Academic Publishing. https://doi.org/10.54171/2022.evcs.cls_6.
Jović, M. 2013. "Blankentna krivična dela." Pravne teme 1 (03): 68.
Leštanin, B. 2017. "Saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i Međunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji, sa posebnim osvrtom na Policijsku upravu Kraljevo." NBP – Journal of Criminalistics and Law 22 (2): 63.
Lutovac, N., and J. Pavlica. 1980. Krivična zaštita oružanih snaga SFRJ. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
Milosavljević, B. 2018. Sistem bezbednosti Republike Srbije: ustavne dimenzije. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Unagraf. ISBN 978–86–6237–159–1.
Pajović, M. 2012. "Application of the Content (of Documents) Analysis in Study of Archival Material." Vojno delo 64 (3): 402–417.
Starčević, S., and S. Blagojević. 2018. "Migrantska kriza – angažovanje Vojske Srbije." Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja 37 (2): 46.
Stojanović, Z. 2006. Komentar Krivičnog zakonika, 1. izdanje. Beograd: Službeni glasnik.
Stojanović, Z. 2013. "Da li je Srbiji potrebna reforma krivičnog zakonodavstva?" CRIMEN – časopis za krivične nauke 2: 119–143.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2024 Vinko Žnidaršič, Stefan Milisavljević
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava i daju časopisu pravo prvog publikovanja rada, što omogućava drugima da dele rad uz priznanje autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
