Дискурс савременог тероризма

Сажетак

У овом раду аутор разматра карактеристике дискурса о савременом тероризму. Када је у питању тероризам, људи о њему сазнају углавном преко медија. Имајући то у виду, чини се важним анализирати доминантни дискурс о тероризму који обликује перцепцију јавности о савременом тероризму на глобалном нивоу. Утицај специфичне слике тероризма није ограничен само на грађане који живе у земљама које су суочене са терористичком претњом или конкретним нападом. Демистификација дискурса о савременом тероризму тј. процес утврђивања карактеристика доминантног дискурса почиње анализом феноменолошке димензије савременог тероризма, у смислу дефинисања и његовог означавања. Поређење старијег, традиционалног приступа у разумевању тероризма и савременог, открива неке концептуалне разлике које би могле имати озбиљне последице у области перцепције и борбе против тероризма. Нови приступ добија на замаху са догађајима од 11. септембра и формира се након сличних догађаја на европском континенту. У сржи разумевања савременог тероризма је дискурс о исламском тероризму заснованом на религији. Многи други познати облици тероризма су некако постали непотребни, ван фокуса, упркос њиховом присуству широм света, у областима које нису део бриге западног друштва. С друге стране, тероризам који привлачи пажњу западне јавности пренаглашен је начином медијског извештавања чији је циљ да изазове паничну реакцију. Специфичан дискурс о савременом тероризму утиче на то како га схвата шира јавност, а посебно на стварање стереотипа о модерном (савременом) терористи и ширење страха од тероризма. Формирање и одржавање стереотипа о савременом тероризму, који наглашава улогу ислама и припадника исламске заједнице у планирању и спровођењу терористичких акција, ствара све већи јаз међу људима, посебно у земљама погођеним терористичким нападима. Утицај стереотипа је видљив у свакодневном животу, у различитим ситуацијама, а утиче и на људе који су рођени и/или одрасли на територији земаља погођених терористичким нападом и који су припадници заједница које су означене као сумњиве у контексту тероризма. Такве особе су а приори сумњиве, чак и без икаквих доказа, директних или индиректних, о свом учешћу у терористичким активностима. После 11. септембра и неколико терористичких напада у Европи, страх од тероризма је на високом нивоу у поменутим деловима света, тј. људи који живе у тим областима или по њима путују су под утицајем медијских слика тероризма. Дискурс о савременом тероризму такође подразумева одговарајућу перцепцију ризика од тероризма. Извештавање медија утиче на перцепцију високог ризика појединих земаља или подручја у контексту тероризма. Иако доношење закључака о ризику од тероризма зависи од анализе која се мора спровести посебно у свакој земљи или региону, и овај сегмент је погођен процесом глобализације, па јавност широм света ризик од тероризма доживљава као реалан и константан. Слична ситуација је и у Србији и у том смислу резултати ограничених истраживања о перцепцији тероризма међу студентском популацијом у Србији, приказани у раду, у извесној мери показују постојање оваквог глобалног утицаја.