Diskurs savremenog terorizma

Apstrakt

U ovom radu autor razmatra karakteristike diskursa o savremenom terorizmu. Kada je u pitanju terorizam, ljudi o njemu saznaju uglavnom preko medija. Imajući to u vidu, čini se važnim analizirati dominantni diskurs o terorizmu koji oblikuje percepciju javnosti o savremenom terorizmu na globalnom nivou. Uticaj specifične slike terorizma nije ograničen samo na građane koji žive u zemljama koje su suočene sa terorističkom pretnjom ili konkretnim napadom. Demistifikacija diskursa o savremenom terorizmu tj. proces utvrđivanja karakteristika dominantnog diskursa počinje analizom fenomenološke dimenzije savremenog terorizma, u smislu definisanja i njegovog označavanja. Poređenje starijeg, tradicionalnog pristupa u razumevanju terorizma i savremenog, otkriva neke konceptualne razlike koje bi mogle imati ozbiljne posledice u oblasti percepcije i borbe protiv terorizma. Novi pristup dobija na zamahu sa događajima od 11. septembra i formira se nakon sličnih događaja na evropskom kontinentu. U srži razumevanja savremenog terorizma je diskurs o islamskom terorizmu zasnovanom na religiji. Mnogi drugi poznati oblici terorizma su nekako postali nepotrebni, van fokusa, uprkos njihovom prisustvu širom sveta, u oblastima koje nisu deo brige zapadnog društva. S druge strane, terorizam koji privlači pažnju zapadne javnosti prenaglašen je načinom medijskog izveštavanja čiji je cilj da izazove paničnu reakciju. Specifičan diskurs o savremenom terorizmu utiče na to kako ga shvata šira javnost, a posebno na stvaranje stereotipa o modernom (savremenom) teroristi i širenje straha od terorizma. Formiranje i održavanje stereotipa o savremenom terorizmu, koji naglašava ulogu islama i pripadnika islamske zajednice u planiranju i sprovođenju terorističkih akcija, stvara sve veći jaz među ljudima, posebno u zemljama pogođenim terorističkim napadima. Uticaj stereotipa je vidljiv u svakodnevnom životu, u različitim situacijama, a utiče i na ljude koji su rođeni i/ili odrasli na teritoriji zemalja pogođenih terorističkim napadom i koji su pripadnici zajednica koje su označene kao sumnjive u kontekstu terorizma. Takve osobe su a priori sumnjive, čak i bez ikakvih dokaza, direktnih ili indirektnih, o svom učešću u terorističkim aktivnostima. Posle 11. septembra i nekoliko terorističkih napada u Evropi, strah od terorizma je na visokom nivou u pomenutim delovima sveta, tj. ljudi koji žive u tim oblastima ili po njima putuju su pod uticajem medijskih slika terorizma. Diskurs o savremenom terorizmu takođe podrazumeva odgovarajuću percepciju rizika od terorizma. Izveštavanje medija utiče na percepciju visokog rizika pojedinih zemalja ili područja u kontekstu terorizma. Iako donošenje zaključaka o riziku od terorizma zavisi od analize koja se mora sprovesti posebno u svakoj zemlji ili regionu, i ovaj segment je pogođen procesom globalizacije, pa javnost širom sveta rizik od terorizma doživljava kao realan i konstantan. Slična situacija je i u Srbiji i u tom smislu rezultati ograničenih istraživanja o percepciji terorizma među studentskom populacijom u Srbiji, prikazani u radu, u izvesnoj meri pokazuju postojanje ovakvog globalnog uticaja.