Лишавање слободе у установама социјалне заштите

Сажетак

Велики број корисника у установама социјалне заштите домског типа су лица са менталним инвалидитетом, од којих су многи закључани или на други начин онемогућени да својевољно напусте те установе. Фактички су лишени слободе, уз објашњење да је то у њиховом "најбољем интересу". Међутим, у правном систему Србије не постоји правни основ за лишавање слободе корисника у установама социјалне заштите. Такво поступање је у супротности са чланом 27. Устава Србије по коме је "лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом. То је у супротности и са чланом 5. Европске конвенције о људским правима по коме "нико не може бити лишен слободе осим из разлога и у складу са законом прописаним поступком". Након вишегодишњег игнорисања препорука Заштитника грађана да се престане са лишавањем слободе које нема ваљан правни основ, Министарство надлежно за социјална питања је током 2019. године покушало да наведено поступање уреди законом. Међутим, понуђене верзије Нацрта закона садрже бројне недостатке и у супротности су са важећим стандардима. Овај рад представља покушај да се аргументовано укаже на неодрживост понуђених решења.