Lišavanje slobode u ustanovama socijalne zaštite

Apstrakt

Veliki broj korisnika u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa su lica sa mentalnim invaliditetom, od kojih su mnogi zaključani ili na drugi način onemogućeni da svojevoljno napuste te ustanove. Faktički su lišeni slobode, uz objašnjenje da je to u njihovom "najboljem interesu". Međutim, u pravnom sistemu Srbije ne postoji pravni osnov za lišavanje slobode korisnika u ustanovama socijalne zaštite. Takvo postupanje je u suprotnosti sa članom 27. Ustava Srbije po kome je "lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. To je u suprotnosti i sa članom 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima po kome "niko ne može biti lišen slobode osim iz razloga i u skladu sa zakonom propisanim postupkom". Nakon višegodišnjeg ignorisanja preporuka Zaštitnika građana da se prestane sa lišavanjem slobode koje nema valjan pravni osnov, Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja je tokom 2019. godine pokušalo da navedeno postupanje uredi zakonom. Međutim, ponuđene verzije Nacrta zakona sadrže brojne nedostatke i u suprotnosti su sa važećim standardima. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se argumentovano ukaže na neodrživost ponuđenih rešenja.