Амерички казнено поправни системи на почетку 19. века у очима европских интелектуалаца

Сажетак

На прелазу из 18. у 19. век, у Сједињеним Америчким Државама појавили су се нови казено поправни системи засновани на усамљености, религијском учењу и раду. Њихова идеја је замишљена тако да казна остварује и друге функције (не само одмазду), а нарочито да утиче на поправљање учиниоца. Пенсилванијски казено поправни систем установљен је 1791. године и имао је прецизно одређене принципе и циљеве, а главни циљ је био поправљање затвореника уз помоћ даноноћног боравка у самици, рада и Библије. Обурнски казено поправни систем створен је 1821. године као варијанта Пенсилванијског система и у њему су затвореници били изоловани током ноћи, а дању су радили у заједничким салама уз апсолутну забрану било какве комуникације. Алексис де Токвил и Густав де Бемонт, два позната француска правника и интелектуалца, 1831. године отпутовали су у Сједињене Америчке Државе како би се упознали са новим решењима у америчким казнено поправним заводима. Резултат њиховог истраживања представљао је извештај "О казнено поправном систему у САД и његовој примени у Француској; са додатком о казненим колонијама и статистичким подацима". У њему су представљени циљеви, норме и правила оба казнено поправна система. Токвил и Бемонт су се током овог истраживачког путовања спријатељили са својим водичем Франсисом Либером који је превео извештај "О казнено поправним системима..." са француског на енглески језик. У свом извештају, они приказују чињенице о Пенсилванијском и Обурнском систему приказујући њихове предности и недостатке и износе свој став о њима. Осим тога, Токвил и Бемонт разматрају и могућност прилагођавања француском систему америчких решења до којих су дошли. Такође, они дискутују о питањима приказаним и у овом чланку попут циљева казнено поправних система: реформације, осамљености, рада, религијског учења, њихових предности и недостатака, као и разликама између ова два система. Предмет анализе били су и друштвени узроци криминалитета и криминална статистика. Своје виђење кажњавања дали су са криминолошког, социолошког и пенолошког аспекта. Франсис Либер се такође осврнуо на нека спорна питања, какткад изражавајући неслагање с ауторима. Све наведено утиче на слику америчких казенено поправних система 19. века виђену очима европских интелектуалаца тог времена.