Контекстуализација основних појмова у изучавању и нормирању криминалитета

Аутори

  • Ивана Симовић Хибер Универзитет у Београду, Факултет безбедности, Србија

Кључне речи:

криминологија; неолиберализам; повреда (харм); начело законитости; криминалне зоне

Сажетак

У првом делу текста се анализира наметнута нужност редефинисања појма криминалитета. Феномен нормализације злочина и његова интеграција у друштвени и економски живот су само спољне одлике процеса редефинисања злочина, које није случајно. Контекстуализација као израз упућује на тектонске промене у сфери поимања нових друштвених релација као основе објашњења криминалитета. Идеја деконструкције криминологије и кривичног права је највидљивија кроз промовисање концепта социјалне повреде - харм. То је истовремено и покушај одговора на нови неолиберални дискурс. Покушај замене правне дефиниције злочина земиолошком је довео до промена и последица које постају све видљивије. У другом делу текста се покушава указати на неке последице које произлазе из новог виђења криминала. Задржали смо се на проблемима који се појављују у оцени претпостављене и нужне кохерентности кривичног закона. Ако се пође од хипотезе да су сви основни појмови и међупојмови довољно одређени, да поштовање начела законитости и јасна законска криминална политика садрже низ усаглашених норми и њиховог недвосмислено правилног примењивања, у анализи се проверава основаност ових поставки. Питања нису нова, и своде се на следеће: однос начела законитости и имплементација идеје заштите људских права у кривичноправни систем, политика кривичног законодавства која се може препознати из текста закона и прецизирање кажњиве зоне кроз посматрање односа кривичног и прекршајног законодавства. Закључује се да би доктрина, разрађујући све сегменте постављеног питања требало да утиче на реинтерпретацију улоге правних и ванправних утицаја на начело законитости, које се мора заштитити.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Brown, W. 2015. Undoing the Demos: Neoliberalism’s Stealth Revolution. New York. https://doi.org/10.2307/j.ctt17kk9p8

Crouch, C. 2000. Coping with Post-Democracy. Post-Democracy.pdf.

Delić, N. 2013. "Nova rešenja u glavi krivičnih dela protiv javnog reda i mira (XXXI)." Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, no. 2.

Dimitrijević, N. 2016. "Ustavna teorija u doba krize: moć, pravo i moral." Reč, no. 86/32.

Hall, S. 2014. "Synopsis of Theorizing Crime and Deviance." Journal of Theoretical & Philosophical Criminology, no. 6 (2).

Harašić, Ž. 2009. "Dometi sistematskog tumačenja u pravu." Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, no. 2.

Khare, R. 2016. "Benefits that a Zemiological Approach Can Bring to the Study of Global Crime and Insecurity." International Research Journal of Social Sciences, no. 5 (5).

Lea, J. 2002. Crime and Modernity: Continuities in Left Realist Criminology. London.

Lukić, R. 1954. Teorija države i prava II. Beograd.

Merle, R., and A. Vitu. 1981. Traite de droit criminel. Problemes generaux de la science criminelle. Droit penel general. Paris.

Milovanović, D. 2005. "Pravna definicija zločina – jedan alternativni pogled." Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, no. 2.

Pratt, J., and M. Miao. 2017. "Penal Populism: The End of Reason." The Chinese University of Hong Kong, Faculty of Law, no. 02.

Simović Hiber, I. 2007. "Sistem rasprava o ideji vladavine prava, osnovama krivičnog zakona, pojmu zločinačke grupe i internacionalizaciji krivičnog prava." Beograd.

Stojanović, Z. 2011. Krivično pravo – Opšti deo. Beograd.

Stojanović, Z., and O. Perić. 2009. Krivično pravo – Posebni deo. Beograd.

Živanović, T. 1921. Sistem sintetičke pravne filozofije. Beograd.

Downloads

Објављено

09.01.2018

Како цитирати

Симовић Хибер, Ивана. 2018. „Контекстуализација основних појмова у изучавању и нормирању криминалитета“. Crimen 8 (3):373-92. https://epub.ius.bg.ac.rs/index.php/crimenjournal/article/view/426.