Контекстуализација основних појмова у изучавању и нормирању криминалитета

Сажетак

У првом делу текста се анализира наметнута нужност редефинисања појма криминалитета. Феномен нормализације злочина и његова интеграција у друштвени и економски живот су само спољне одлике процеса редефинисања злочина, које није случајно. Контекстуализација као израз упућује на тектонске промене у сфери поимања нових друштвених релација као основе објашњења криминалитета. Идеја деконструкције криминологије и кривичног права је највидљивија кроз промовисање концепта социјалне повреде - харм. То је истовремено и покушај одговора на нови неолиберални дискурс. Покушај замене правне дефиниције злочина земиолошком је довео до промена и последица које постају све видљивије. У другом делу текста се покушава указати на неке последице које произлазе из новог виђења криминала. Задржали смо се на проблемима који се појављују у оцени претпостављене и нужне кохерентности кривичног закона. Ако се пође од хипотезе да су сви основни појмови и међупојмови довољно одређени, да поштовање начела законитости и јасна законска криминална политика садрже низ усаглашених норми и њиховог недвосмислено правилног примењивања, у анализи се проверава основаност ових поставки. Питања нису нова, и своде се на следеће: однос начела законитости и имплементација идеје заштите људских права у кривичноправни систем, политика кривичног законодавства која се може препознати из текста закона и прецизирање кажњиве зоне кроз посматрање односа кривичног и прекршајног законодавства. Закључује се да би доктрина, разрађујући све сегменте постављеног питања требало да утиче на реинтерпретацију улоге правних и ванправних утицаја на начело законитости, које се мора заштитити.