Kontekstualizacija osnovnih pojmova u izučavanju i normiranju kriminaliteta

Autori

  • Ivana Simović Hiber Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Srbija

Ključne reči:

kriminologija; neoliberalizam; povreda (harm); načelo zakonitosti; kriminalne zone

Apstrakt

U prvom delu teksta se analizira nametnuta nužnost redefinisanja pojma kriminaliteta. Fenomen normalizacije zločina i njegova integracija u društveni i ekonomski život su samo spoljne odlike procesa redefinisanja zločina, koje nije slučajno. Kontekstualizacija kao izraz upućuje na tektonske promene u sferi poimanja novih društvenih relacija kao osnove objašnjenja kriminaliteta. Ideja dekonstrukcije kriminologije i krivičnog prava je najvidljivija kroz promovisanje koncepta socijalne povrede - harm. To je istovremeno i pokušaj odgovora na novi neoliberalni diskurs. Pokušaj zamene pravne definicije zločina zemiološkom je doveo do promena i posledica koje postaju sve vidljivije. U drugom delu teksta se pokušava ukazati na neke posledice koje proizlaze iz novog viđenja kriminala. Zadržali smo se na problemima koji se pojavljuju u oceni pretpostavljene i nužne koherentnosti krivičnog zakona. Ako se pođe od hipoteze da su svi osnovni pojmovi i međupojmovi dovoljno određeni, da poštovanje načela zakonitosti i jasna zakonska kriminalna politika sadrže niz usaglašenih normi i njihovog nedvosmisleno pravilnog primenjivanja, u analizi se proverava osnovanost ovih postavki. Pitanja nisu nova, i svode se na sledeće: odnos načela zakonitosti i implementacija ideje zaštite ljudskih prava u krivičnopravni sistem, politika krivičnog zakonodavstva koja se može prepoznati iz teksta zakona i preciziranje kažnjive zone kroz posmatranje odnosa krivičnog i prekršajnog zakonodavstva. Zaključuje se da bi doktrina, razrađujući sve segmente postavljenog pitanja trebalo da utiče na reinterpretaciju uloge pravnih i vanpravnih uticaja na načelo zakonitosti, koje se mora zaštititi.

Downloads

Download data is not yet available.

Reference

Brown, W. 2015. Undoing the Demos: Neoliberalism’s Stealth Revolution. New York. https://doi.org/10.2307/j.ctt17kk9p8

Crouch, C. 2000. Coping with Post-Democracy. Post-Democracy.pdf.

Delić, N. 2013. "Nova rešenja u glavi krivičnih dela protiv javnog reda i mira (XXXI)." Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, no. 2.

Dimitrijević, N. 2016. "Ustavna teorija u doba krize: moć, pravo i moral." Reč, no. 86/32.

Hall, S. 2014. "Synopsis of Theorizing Crime and Deviance." Journal of Theoretical & Philosophical Criminology, no. 6 (2).

Harašić, Ž. 2009. "Dometi sistematskog tumačenja u pravu." Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, no. 2.

Khare, R. 2016. "Benefits that a Zemiological Approach Can Bring to the Study of Global Crime and Insecurity." International Research Journal of Social Sciences, no. 5 (5).

Lea, J. 2002. Crime and Modernity: Continuities in Left Realist Criminology. London.

Lukić, R. 1954. Teorija države i prava II. Beograd.

Merle, R., and A. Vitu. 1981. Traite de droit criminel. Problemes generaux de la science criminelle. Droit penel general. Paris.

Milovanović, D. 2005. "Pravna definicija zločina – jedan alternativni pogled." Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, no. 2.

Pratt, J., and M. Miao. 2017. "Penal Populism: The End of Reason." The Chinese University of Hong Kong, Faculty of Law, no. 02.

Simović Hiber, I. 2007. "Sistem rasprava o ideji vladavine prava, osnovama krivičnog zakona, pojmu zločinačke grupe i internacionalizaciji krivičnog prava." Beograd.

Stojanović, Z. 2011. Krivično pravo – Opšti deo. Beograd.

Stojanović, Z., and O. Perić. 2009. Krivično pravo – Posebni deo. Beograd.

Živanović, T. 1921. Sistem sintetičke pravne filozofije. Beograd.

Downloads

Objavljeno

09.01.2018

Kako citirati

Simović Hiber, Ivana. 2018. „Kontekstualizacija Osnovnih Pojmova U izučavanju I Normiranju Kriminaliteta“. Crimen 8 (3):373-92. https://epub.ius.bg.ac.rs/index.php/crimenjournal/article/view/426.