Национални превентивни механизам за превенцију тортуре у оквиру институција широког мандата

Фокус на независности

Сажетак

Забрана тортуре је прописана бројним релевантним међународним инструментима, почев од Универзалне декларације о људским правима. Данас, основни документ представља Конвенција против тортуре, која даје универзално прихваћену дефиницију тортуре. Државе потписнице су обавезне да криминализују акт тортуре на националним нивоима. Имајући на уму неопходност превенције тортуре, велики број држава је приступио Опционом протоколу уз Конвенцију против тортуре и основао или формирао националне механизме за превенцију тортуре (НПМ) - тело које врши посете местима на којима се налазе или се могу наћи лица лишена слободе. Основни проблем НПМ-а је обезбеђивање и очување његове независности, а која мора да буде гарантована од стране државе. Посебан изазов представља независност институције широког мандата којој је поверено вршење мандата НПМ-а, као и аутономија у обављању НПМ активности у оквиру те институције. Неопходно је обезбедити пуну организациону, функционалну и финансијску анутономију посебне организационе јединице или одељења у оквиру институције широког мандата, како би НПМ могао да буде ефикасан и независан. У овом чланку, детаљно су елаборирани основни принципи за постизање независности НПМ-а у оквиру институција широког мандата.