Nacionalni preventivni mehanizam za prevenciju torture u okviru institucija širokog mandata

Fokus na nezavisnosti

Apstrakt

Zabrana torture je propisana brojnim relevantnim međunarodnim instrumentima, počev od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Danas, osnovni dokument predstavlja Konvencija protiv torture, koja daje univerzalno prihvaćenu definiciju torture. Države potpisnice su obavezne da kriminalizuju akt torture na nacionalnim nivoima. Imajući na umu neophodnost prevencije torture, veliki broj država je pristupio Opcionom protokolu uz Konvenciju protiv torture i osnovao ili formirao nacionalne mehanizme za prevenciju torture (NPM) - telo koje vrši posete mestima na kojima se nalaze ili se mogu naći lica lišena slobode. Osnovni problem NPM-a je obezbeđivanje i očuvanje njegove nezavisnosti, a koja mora da bude garantovana od strane države. Poseban izazov predstavlja nezavisnost institucije širokog mandata kojoj je povereno vršenje mandata NPM-a, kao i autonomija u obavljanju NPM aktivnosti u okviru te institucije. Neophodno je obezbediti punu organizacionu, funkcionalnu i finansijsku anutonomiju posebne organizacione jedinice ili odeljenja u okviru institucije širokog mandata, kako bi NPM mogao da bude efikasan i nezavisan. U ovom članku, detaljno su elaborirani osnovni principi za postizanje nezavisnosti NPM-a u okviru institucija širokog mandata.