Реформа кривичног процесног законодавства Србије и међународни правни стандарди

Усклађеност или не?

Сажетак

Предмет стручно-критичке анализе у раду су три групе питања. Прво, ту је питање које се тиче појма и врсте међународних правних стандарда у области кривичног процесног права. Основни закључак анализе ове групе питања је став аутора да данас простор међународне заједнице као целине карактерише присуство не малог броја стандарда који обзиром на ово имају безмало и универзални карактер. Случај нпр. са стандардом ефикасности кривичноправне заштите. Као такви све више су присутни у не малом броју кривичнопроцесних законодавства - истина негде мање а негде више). Полазећи од овог аутор, након општих напомена о овој категорији стандарда (у оквиру друге групе питања) образлаже разлоге неопходности њихове имплементације у национална кривичнопроцесна законодавства. Међу не малим бројем разлога овог карактера аутор посебну пажњу посвећује анализи следећих: То су: све већи међународни карактер криминалитета, а посебно његових најтежих облика чија је нужна последица неминовност предузимања кординираних, усаглашених, заједничких акција на пољу борбе против истог, и то не само на регионалном нивоу, већ и на нивоу друштва као целине; друго, све већи број међународних правних аката и других ставова релевантних међународних субјеката у којима су инкорпорирани општеприхваћени међународни правни стандарди и на тај начин индиректно и преузета обавеза усаглашавања садржаја националних законских текстова са овим актима; треће, неефикасност кривичних поступака која је такође попримила наднационални карактер, а што има за последицу и трагање за различитим врстама кривичних поступака заснованих на критеријуму тежине кривичног дела што даље за свој резултат има и појаву све већег броја поједностављених форми поступања у кривичним стварима; четврто, изазови организованог криминала, корупције и тероризма (а у неким земљама и ратних злочина) који неминовно доводе до стварања посебних поступака који представљају одступање од традиционалних кривичнопроцесних решења, а што се оправдава потребом појачања кривичне репресије; пето, посматрано у оквирима Европе и не само Европе ту су и све бројније одлуке Европског суда за људска права чијим се ауторитативним интерпретацијама очитује досегнути ниво универзалности људских права о којима одлучује; шесто, све већи интеграциони процеси који под утицајем различитих чинилаца долазе све више до изражаја, а који за своју последици имају и стандардизацију не малог броја иниститута посебно из кривичнопроцесне области; Седмо , утицај кривичноправне науке - њеног досадашњег развоја и њених достигнућа која користи савремени цивилизовани свет без обзира о којем његовом делу се радило; Осмо, јак и сасвим оправдан утицај наука и научних сазнања у другим областима које се убрзано развијају у последњим деценијама и показују резутате са значајним импликативним могућностима и у кривичном поступку; девето, измењени, скоро унифицирани приступ слободама и правима не само окривљеног и лица оштећеног кривичним делом већ, и других учесника кривичног поступка, што неминовно за своју последицу има и нужност њихове имплементације у национално кривичнопроцесно законодавство које се, сасвим оправдано, сматра и једним од основних сеизмографа њиховог поштовања; десето, све већа улога и значај међународног кривичног права и међународних правосудних институција; Једанаесто, услов за чланство у релевантне међународне асоцијације. Трећа, централна група питања овог рада посвећена је конкретној анализи степена имплементације појединих међународних правних стандарда у досадашњем процесу реформе кривичног процесног законодавства Србије (случај нпр. са стандардима који се тичу ефикасности кривичног поступка, концепта истраге, јачања слобода и права учесника кривичног поступка, права на правни лек и ефикасан систем правних лекова и мера за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку). У анализи ове групе питања аутор је посебну пажњу посветио свом виђењу начина и путева потпуне имплементације анализираних стандарда у кривично процесно законодавство Србије, што по схватању аутора треба да буде реализовано наставком рада на реформи њеног кривичног процесног законодавства - пре свега ЗКП започетом законодавним активностима у овој области 2001. год.