Интелигентни агенти и кривично право

Сажетак

Аутори се баве питањем наизглед кривичноправног футуризма са којима се савремени човек већ увелико среће, и са којима ће се сретати у догледној будућности у још већој мери, суочавајући облике кривице и начине кажњавања тзв. интелигентних агената. У првом делу се с техничког аспекта описују врсте интелигентних агената и начин њиховог делања. Централно питање овде јесте поступак доношења одлука, чиме се отвара пут за анализу кривичноправне одговорности самог интелигентног агента, с једне, и његовог људског оператера с друге стране. Док се у разматрању могућег кажњавања интелигентних агената прави аналогија с кажњавањем животиња у прошлим вековима, те правних лица у савременом добу, дотле се кривичноправна одговорност људског оператера интелигентних агената испитује применом важећих теорија кривичног права и могућношћу примене основних института Општег дела кривичног права. Занимљива философскоправна становишта су укључена у ова промишљања, која изнова опомињу да су класична правна начела примењива и на технички најсавременије људске творевине способне да 'мисле'. На овом месту аутори највише пажње поклањају санкционисању нехатног облика кривице оператера интелигентног агента, и долазе до закључка да је такав облик кажњавања могућ, али да ваља имати у виду одмеравање ризика који је делању интелигентних агената иманентан и користи које друштво ужива, а које проистиче из њихове употребе.