Процена личности малолетника у малолетничком кривичном поступку у Италији

Сажетак

Аутор у раду полази од критике позитивистичке оријентације, за коју истиче да, иако превазиђена у криминологији, још увек има упориште у кривичним поступцима који се воде према малолетним учиниоцима кривичних дела а томе су узрок историјски, друштвени и културни моменат. Уместо откривања недостатака социо-психолошке природе и сходно томе тврдње да кривично дело није резултат слободне воље, треба афирмисати теорије друштвене реакције, симболичког интеракционизма и етикетирања које учиниоца кривичног дела третирају као творца своје судбине. Аутор предлаже коришћење мултифакторског приступа у утврђивању генезе малолетничке делинквенције који је једнако применљив и у погледу других учинилаца кривичних дела. Наведени приступ обухвата како процену ризика будућег криминалног понашања и рецидива, изражену кроз постојање фактора који си корелисани а не узрочно повезани са недопуштеним понашањем, тако и процену фактора заштите који делују инхибирајуће на потенцијалне учиниоце. Разматрање фактора ризика треба поставити у тродимензионални оквир оличен у личности, средини и друштвеном понашању. Аутор предлаже коришћење и интеракционистичке научне парадигме у кривичном поступку која подразумева давање могућности учиниоцу да преко нарације реконструише сопствену акцију у покушају да је представи друштвено прихватљивом односно да понуди своју верзију догађаја. На тај начин кривично дело се посматра не више као патолошки симптом већ као догађај који се уписује у биографију особе која га је извршила и карактерише начин упознавања реалности.