Положај главних процесних субјеката у новом ЗКП из 2011.

Сажетак

У раду се наводе основне карактеристике новог Законика о кривичном поступку из 2011. који је заснован на адверзијалном систему по угледу на амерички оптужни систем, којем је основна карактеристика што истрагу проводи јавни тужилац, који руководи предистражним и истражним поступком те заступа оптужбу током читавог поступка. Пошто се ради о наглашеном страначком систему акценат у раду је стављен на главне процесне субјекте, странке и суд. У акузаторском систему са наглашеном улогом странака, улога суда је пасивизирана, са мање активности. Суд је сада орган који руководи поступком и пресуђује, док у домени права на извођења доказа ради истинитог утврђивања чињеничног стања, његова улога знатно умањења. Он нема обавезу да по службеној дужности утврђује истину, а принцип истине изостављен из основних принципа кривичног поступка, што је један од основних недостатака поступка. У поступку није у пуном смислу обезбеђена 'једнакост странака', јер окривљени и његов бранилац, иако деклараторно имају право на доказ, то не значи да ће ти докази бити и изведени на главном претресу. О прикупљању доказа и материјала, када је у питању окривљени и његов бранилац, потребан је пристанак лица од кога се прибављају (чл. 301 ст. 1. т. 3), затим тужилац често одлучује да ли ће се извести одређена доказна радња или не (чл. 302), а то исто право има и суд током главног претреса (чл. 395). Према томе 'једнакост оружја' која је основна каратеристика адверзијаног система је на неки начин деклараторна, без стварне једнакости, о чему би требало водити рачуна приликом најављених измена.