Економска теорија генералне превенције

Основна питања

Сажетак

Циљ рада је да методологијом економске науке, а на основу досадашњих доприноса у области економске теорије криминала, размотри основна теоријска питања генералне превенције. Анализа је усредсређена на теоријска питања оптималног нивоа генералне превенције и оптималне композиције фактора генералне превенције – запрећене казне и вероватноће њене примене. Оптимални ниво генералне превенције увек је, услед постојања њених трошкова, нижи од максималног. Будући да се разликују функције трошкова вероватноће примене казне и трошкова запрећене казне, тако да су већи трошкови повећања вероватноће примене казне, оптимална комбинација фактора генералне превенције заснива се на максималном износу запрећене новчане казне. Новчана казна је економски најефикаснија врста казне, будући да су њени друштвени трошкови занемарљиви. Та врста казне представља трансфер благостања: умањење благостања кажњеника компензовано је увећањем благостања корисника буџетских средстава, односно пореских обвезника. Максималан износ новчане казне је индивидуализован и зависи од укупног богатства преступника. Разматрања показују да постоје теоријска и практична ограничења у погледу примене овако дефинисане оптималне казне. Стога се и приступа модификацији наведеног оптимума, имајући у виду проблем маргиналне казне, повезаност висине запрећене казне и вероватноће њене примене, ситуацију недовољног износа богатства преступника у односу на тежину кривичног дела које је учинио, као и напуштање претпоставке о неутралности појединаца ка ризику. Показало се, уколико је коефицијент еластичности очекиване вредности казне у односу на запрећену казну већи од јединице и уколико потенцијални преступници имају аверзију према ризику, да је оптимални износ запрећене казне мањи од максималног.