Нови Институт правде у Леобену

Пробни модел

Сажетак

У последњој деценији у Аустрији је дошло до наглог пораста затвореничке популације која је у једном тренутку обухватала број од око 9 000 људи. Континуирано повећање броја осуђених лица било је праћено лошим и неадекватним затворским условима. Држава је на бројне приговоре и критике због пренатрпаности затвора одреаговала грађењем Правосудног центра у Леобену у чијем се саставу поред суда и канцеларије јавног тужиоца налази и најмодернији и најбоље обезбеђен затвор у Аустрији. Затвор је саграђен на месту где се некада налазио манастир који је од 1950-их година био коришћен у сврхе затварања осуђеника. За разлику од пређашњег као и од других затвора широм Аустрије, у новом затворском комплексу више не постоје мале, скучене, претрпане и слабо осветљене ћелије у којима је до недавно било смештено и по шест особа. Нови затвор је изграђен у модерном и урбаном стилу са доминантном употребом стакла да би се постигла транспарентност. Затвореници имају бројне погодности што заједно са осталим предностима овог здања ствара својеврсну симбиозу затвореничког и свакодневног живота на слободи. Капацитет затвора је 205 затвореника (при чему постоје одељења и за малолетнике и за жене) што је за 60% више у односу на претходни затвор. По први пут је у изградњи затворског објекта узета у обзир и унутрашња архитектура што се може видети по уметнички дизајнираним унутрашњим и спољашњим фасадама као и одвојеним двориштима за затворенике. Ауторка је спровела испитивање осуђеника са циљем утврђивања њиховог мишљења у погледу нових затворских услова. Питања су била класификована у неколико група а испитивање (анкете и интервјуи) спроведени у три фазе. Резултати показују да је већина затвореника задовољна новим условима у затвору, да је декорација по њиховом мишљењу добра као и да су односи између затвореника побољшани и у мањој мери оптерећени нетрпељивошћу и агресијом. Занимљиво је да су стражари у мањој мери били одушевљени и да су сматрали да је толико улагање у нови затвор непотребно трошење финансијских средстава. Циљ изградње новог затвора био је стварање повољнијих услова за живот затвореника који би био што приближнији условима на слободи. Тај циљ је остварен а резултати истраживања су показали да улагање у побољшање квалитета затворског живота доводи до смањивања агресије и стварања једне позитивније атмосфере међу затвореницима. У том смислу, требало би и даље радити на комбиновању модерне безбедоносне технологије, пригодног дизајна и надзирања од стране физичког особља. Посебну пажњу треба посветити последњем фактору јер у условима даљег пораста затвореничке популације није пожељно ослонити се само на технологију која не може у потпуности заменити стручно особље унутар и најмодернијих затвора.