Хронологија догађаја као негација оптужби за учешће српског руководства у "удруженом злочиначком подухвату" у Босни и Херцеговиниу

Сажетак

У овом раду реч је о институту учешћа у удруженом злочиначком подухвату који је, иако није предвиђен у самом Статуту Међународног кривичног суда за бившу Југославију, установљен и широко коришћен у пракси тог суда и његовог тужилаштва. Овај институт, правно проблематичан из перспективе начела законитости у кривичном праву, уноси политизацију у хашке оптужбе и пресуде, што су иначе аутори Статута Међународног кривичног суда за бившу Југославију хтели да избегну неуношењем у круг стварне надлежности овог суда злочин про тив мира. Централно место у концепту удруженог злочиначког подухвата има сврха, циљ или план из чије реализације проистичу злочини из оквира тзв. базе злочина (према терминологији ко ришћеној у МКСЈ). Иако је у последњим верзијама оптужница описана другим речима, сврха удруженог злочиначког подухвата када се ради о српским руководиоцима којима је суђено била је прављење „Велике Србије“. Међутим, и према изјавама и према документима и према практичним поступањима, јасно је да је српска страна у читавој југословенској кризи, па и у БиХ, имала превасходни циљ да буде очувана југословенска држава, а да су остали циљеви представљали повлачење и уступке супротстављеним странама, а све у циљу очувања мира. А када се посматра хронологија догађаја, пре свега политичких одлука српске стране донетих у времену обухваћеном наводним удруженим злочиначким подухватом, јасно се види да су поступци српске стране били изнуђена реакција на по правилу противправне поступке Србима супротстављених страна, којима се заправо компензовало оно што је српском народу оду зимано тим противправним поступцима. Та чињеница негира постојање злочиначког плана за који су Срби оптужени, јер није могуће антиципирати туђе противправне поступке.