Уредништво

Главни и одговорни уредник: Проф. др Милан Шкулић, Универзитет у Београду
Уредник: Проф. др Наталија Лукић, Универзитет у Београду

Чланови редакције:
Проф. др Наташа Делић, Универзитет у Београду
Проф. др Ђорђе Ђорђевић, Криминалистичко полицијски универзитет у Београду
Проф. др Горан Илић, Универзитет у Београду
Проф. др Зоран Илић, Универзитет у Београду
Проф. др Драгана Коларић, Криминалистичко полицијски универзитет у Београду
Доц. др Ивана Миљуш, Универзитет у Београду
Младен Ненадић, Тужилаштво за организовани криминал

Секретар редакције: Доц. др Иван Ђокић, Универзитет у Београду
Техничко уређење часописа:
Асс. Ивана Радисављевић, Универзитет у Београду
Асс. Алекса Шкундрић, Универзитет у Београду

Милан Шкулић је рођен 4. маја 1968. године у Панчеву. Правни факултет Универзитета у Београду завршио је 1992. године. Волонтирао је у Општинском суду у Панчеву и у њему радио (од 1. фебруара 1993. године до 31. јануара 1995. године) као судијски приправник. Запослен од 1. фебруара 1995. године на Правном факултету Универзитета у Београду. На Правном факултету Универзитета у Београду одбранио је магистарску тезу “Увиђај и криминалистичке верзије” (1996. године) и докторску дисертацију “Делинквенција деце и малолетника – кривичнопроцесни и криминалистички аспекти” (1999. године). У звање редовног професора за ужу научну област Кривично право – предмети Кривично процесно право и Криминалистика на Правном факултету Универзитета изабран је 2009. године. На Правном факултету Универзитета у Београду на основним и последипломским студијама предаје Кривично процесно право, Криминалистику, Организовани криминалитет, Међународно кривично право, Малолетничко кривично право и Међународну сарадњу у сузбијању криминалитета. Одржао је бројна предавања на више факултета, научних института, специјалистичких курсева, научним и стручним саветовањима и конференцијама, у земљи и у иностранству. У више наврата је био ангажован као експерт за научне и стручне области и учествовао у више домаћих и међународних научно-истраживачких пројеката. Боравио је у иностранству на студијским боравцима, користећи престижне међународе стипендије. Од 2003. до 2005. године је као стипендиста Хумболтове фондације (Alexander von Humboldt Stiftung), истраживао на тему „Међународни кривични суд – надлежност и поступак“, у Макс Планк институту за међународно и упоредно кривично право у Фрајбургу (СР Немачка). За судију Уставног суда изабран је одлуком Народне скупштине Републике Србије 16. децембра 2016. године. За заменика председника Уставног суда изабран је на седници Уставног суда 5. марта 2020. године. Обављао је функцију потпредседника Виктимолошког друштва Србије. Годинама је сарађивао са Комитетом Владе СР Југославије за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, тако што је написао неколико извештаја о ратним злочинима учињеним у некадашњим југословенским републикама – у Хрватској и у Босни и Херцеговини. Почасни је члан Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије. Био је председник Удружења правника Србије (2011–2016.), изборни члан Државног већа тужилаца из реда професора правних факултета (2009–2014.) и Високог савета судства Републике Србије (2015–2016.). Од јуна 2006. године, па до краја 2007. године, обављао је дужност Генералног секретара Секретаријата за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа Републике Србије. Био је члан Савета Владе Србије за права детета, Етичког одбора Министарства здравља и Националног савета за научни и истраживачки развој Републике Србије. Био је члан више радних група за израду нацрта закона. Члан је управног одбора Удружења за међународно кривично право, председник организационог одбора међународних научних конференција Удружења и један од уредника зборника радова изложених на поменутим конференцијама Удружења од 2023. године. Главни је и одговорни уредник часописа „Crimen“. Био је главни уредник „Архива за правне и друштвене науке“, најстаријег часописа из области друштвених наука у Србији (основан 1906.), као и главни уредник „Ревије за криминологију и кривично право“. Аутор је више од 50 књига (уџбеници, монографије, веће целине у монографијама), објављених на српском, енглеском и немачком језику. Објавио је и више од 300 научних и стручних чланака из области Кривичног процесног права, Криминалистике, Међународног кривичног права, Кривичног права и других кривичних наука. У дневном листу „Политика“ објавио је већи број кратких чланака који се тичу кривичног права и правосуђа, а нису строго научног карактера и писани су за ширу читалачку публику. Говори енглески и немачки језик. По позиву је предавао у већини држава некадашње СФРЈ, као и у Немачкој, Швајцарској и Мађарској. Боравио је у краћим студијским посетама правосудним институцијама низа европских држава (Немачкој, Француској, Холандији, Шпанији, Португалу итд.) као и у САД и Канади.

Претходни главни и одговорни уредници:

Зоран Стојановић је рођен 20. децембра 1947. године у Београду. Правни факултет завршио је у Београду 1970. године. Звање магистра кривичноправних наука стекао је на Правном факултету у Загребу 1973, а докторирао је на Правном факултету у Љубљани 1981. године. Од 1976. године је запослен на Правном факултету у Новом Саду, најпре као асистент, затим доцент (1981. године), ванредни професор (1987. године) и редовни професор на предмету Кривично право. На овом факултету је, између осталог, обављао и функције председника Савета, управника докторских студија и декана. 1998. године прелази на Правни факултет Универзитета у Београду, где на основним и последипломским студијама држи наставу на предметима Кривично право и Међународно кривично право, све до пензије.
Осим многобројних краћих студијских боравака у иностранству, боравио је 1978. године на Универзитету у Оксфорду, а 1985/86. године је 18 месеци користио Хумболтову научноистраживачку стипендију у Макс Планк институту за страно и међународно кривично право у Фрајбургу (СР Немачка). Држао је предавања на више факултета, института и специјалистичких курсева у земљи и иностранству.
Био је министар правде Савезне Републике Југославије (1993–1994. године) и председник Комитета за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права. Волонтерски је обављао и функцију потпредседника Скупштине града Новог Сада.
Учествовао је, у својству члана или председника, у раду бројних експертских комисија за израду законских пројеката. Био је председник Комисије за израду сада важећег Кривичног законика Србије, као и Кривичног законика Црне Горе. Био је председник Суда части при Привредној комори Србије (четири мандата), представник Србије у Скупштини земаља чланица Међународног кривичног суда, члан Председништва Удружења за кривично право и криминологију, члан АИДП-а и др. Члан је Научног друштва Србије. Учествује у раду на припреми законских пројеката у Црној Гори и Србији.
Главни је и одговорни уредник два часописа („Studia Juridica Montenegrina“ и „Crimen”).
Аутор је или коаутор 20 књига (17 у земљи и три у иностранству). Уџбеник „Кривично право – општи део”, који се користи на већини правних и сродних факултета у Србији и у Црној Гори, доживео је 27. издање (Београд, 2020). Објавио је преко 200 чланака и реферата на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству. Учестовао је у бројним научноистраживачким пројектима и био ангажован од стране међународних организација као експерт. У својим радовима, осим темама из области кривичног права (општи и посебни део), бавио се и питањима из области криминалне политике, реформе кривичног законодавства, упоредног и међународног кривичног права, као и питањима из области филозофије, социологије и историје кривичног права.
Учествовао је на великом броју научних скупова у земљи и иностранству са рефератима.