УЛОГА ЈУПИТЕРА У АРГУМЕНТАТИВНОМ СИСТЕМУ ЦИЦЕРОНОВИХ БЕСЕДА
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_21201AКључне речи:
Марко Тулије Цицерон (106–43), Римска религија, Реторска аргументација, ЈупитерСажетак
Римско схватање божанског права, ius divinum, подразумевало је испуњавање раније прихваћених, уговорних обавеза између богова и људи. То наглашава повезаност римске религије и правног система, нарочито постулата do ut des из Leges Duodecim Tabularum. Овакав став подразумева однос према религији као према праву и дужности сваког грађанина, јер чак и лични злочин, или, пак, неприлично понашање, могу изазвати бес богова према држави. Сам Цицерон је чврсто веровао у ius divinum државе, и сматрао је да је управо обавеза државе да одржава исправан однос између својих грађана и божанстава од чијег је добронамерног става зависила њихова добробит.
Као врховно божанство, Јупитер је био неприкосновен у Риму. Према легендама, Ромул је управо њему посветио први храм у Риму. Чак су и војни тријумфи био уско повезани са Јупитером, с обзиром на то да је војсковођа персонификовао самог бога. Основни циљ овог рада је да прикаже улогу и значај Јупитера у аргументативном систему Цицеронових политичких и судских беседа, као полазне тачке за ширу студију о употреби римске религије у Цицероновом беседништву.
Не чуди Цицероново чешће позивање на Јупитера у периодима криза него у мирнијим временима. Када је Цицерон почињао каријеру, својим беседама против Квинта Цецилија и затим Вера, римско друштво се још увек опорављало од Сулине диктатуре. Управо би то могао бити разлог за Цицеронову чешћу употребу аргумената из сфере религије, једне од централних тема у оптужби против Верове корупције и пљачке сицилијанских храмова. У својим говорима против Вера, Цицерон користи религијске примере не само као доказ против Вера, већ и да би боље осликао Веров карактер.
За Цицероновог конзулата, 63. године п.н.е, као и у његовим поступцима током Катилинине завере, видимо још један пораст у Цицероновом коришћењу лексеме Iuppiter, поново у тренуцима друштвеног превирања. У својим говорима против Катилине, у оквиру топоса афектиране скромности, Цицерон изјављује да све заслуге за спас државе сноси Јупитер, а не он сам.
И поново, током превирања узрокованих Цезаровом смрћу, Цицерон се окреће религији и римском врховном божанству, како би од њих посудио ауторитет и утицај над члановима сената, противећи се Марку Антонију све до своје смрти.
Референце
SOURCES:
Harold Edgeworth Butler, Quintilian. With an English Translation, Cambridge 1921.
Anthony C. Clark, M. Tulli Ciceronis Orationes. Oxonii 1908.
Anthony C. Clark, M. Tulli Ciceronis Orationes. Oxonii 1909.
Anthony C. Clark, M. Tulli Ciceronis Orationes. Oxford 1918.
Henry Furneaux, Cornelius Tacitus: Opera Minora. Oxford 1900.
Eduardus Stroebel, M. Tullius Cicero: Rhetorici Libri Duo Qui Vocantur De Inventione, Lipsiae 1915.
Guielmus Peterson, M. Tvlli Ciceronis Orationes: Divinatio in Q. Caecilivm. In C.
Verrem, Oxford 1917.
Domini c H. Berry, Cicero: Political Speeches, Oxford University Press, Oxford 2006.
Charles D. Yonge, The Orations of Marcus Tullius Cicero, Volumes I-IV, London 1913–1917.
LITERATURE:
Clifford Ando, Roman Religion, Edinburgh University Press, Edinburgh 2003.
Mary Beard, John North, Simon Price, Religions of Rome: Volume 1, Cambridge University Press, Cambridge 1998.
Georges Dumézil, La religion romaine archaïque, Paris 1987.
Christopher P. Craig, Form as Argument in Cicero’s Speeches, Scholars Press, Georgia 1993.
Christopher P. Craig, “Dilemma in Cicero’s Divinatio in Caecilium”, The American Journal of Philology, Vol. 106, No. 4 1985.
Julia D. Hejduk, The God of Rome: Jupiter in Augustan Poetry, Oxford University Press, Oxford 2020.
Joanna Kenty, Cicero’s Political Personae, Cambridge University Press, Cambridge 2020.
Andrew Lintott, Cicero as Evidence: A Historian’s Companion, Oxford University Press, Oxford 2008.
Duncan MacRae, Legible Religion: Books, Gods, and Rituals in Roman Culture, Cambridge University Press, Cambridge 2016.
James M. May (ed.), Brill’s Companion to Cicero, BRILL, London 2002.
Jonathan Powell, Jeremy Paterson, Cicero the Advocate, Oxford University Press, Oxford 2004.
Jaan Puhvel, Comparative Mythology, Johns Hopkins University Press, London 1987.
Jörg Rupke (ed.), A Companion to Roman Religion, Blackwell Publishing, Malden 2007.
Howard H. Scullard, From the Gracchi to Nero, New York 1959.
Kathryn Tempest, Cicero: Politics and Persuasion in Ancient Rome, London 2011.
William Warde Fowler, Roman Ideas of Deity in the Last Century Before the Christian Era, Eugene 2008.
William Warde Fowler, Social Life at Rome in the Age of Cicero, Charleston 2006.
Roger Woodard, Myth, Ritual and the Warrior in Roman and Indo-European Antiquity, Cambridge University Press, Cambridge 2013.
Roger Woodard, Indo-European Sacred Space: Vedic and Roman Cults, University of Illionois Press, Urbana 2006.
