ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У РИМСКОМ НАСЛЕДНОМ ПРАВУ - АНАЛИЗА D. 5. 2. 28.
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_21202AКључне речи:
Roman law of succession, Position of women in Roman law, Testamentary capacity, Compulsory heirs of women, Fiduciary coemption, Error in inducementСажетак
Овај рад се бави одређеним питањима у вези са положајем жене у римском наследном праву. Пружена је анализа Пауловог (Paulus) фрагмента D. 5. 2. 28. у коме је једна мајка, под погрешном претпоставком да јој син није жив, за тестаментарне наследнике именовала друге особе; од многих питања која се отварају, нарочито важна су ова: откада и под којим условима је жена могла састављати тестамент и каква су права на заоставштини деца имала на основу когнатског сродства. Циљ рада је да истражи колико су се права и обавезе жена и мушкараца разликовале у датим аспектима класичног римског права.
Како су жене sui iuris могле стећи велико богатство, разумљиво је да им је право тестаментарног располагања истим требало бити доступно. У најранијем периоду, жене уопште нису могле састављати тестамент. Премда су касније ту могућност добиле, и даље су биле у неповољном положају, што због структуре римске породице уопште, што због других формалности које су установљене само за случајеве правних послова које предузима жена.
У почетку, чак и жене sui iuris су морале проћи кроз capitis deminutio да би добиле право тестаментарног располагања, јер су на тај начин раскидале везе са својим агнатским сродницима. Касније, установа coemptio fiduciaria је постала начин на који су жене могле стећи тестаментарну способност, а да не морају допасти под manus; coemptio fiduciaria je установљена искључиво због тога, те је, као пука формалност, опстала до времена Хадријана (Hadrianus).
Женама је, такође, била потребна сарадња са туторима да би саставиле тестамент; мада се за време класичног периода ова процедура могла изиграти, касније ће институт tutula mulierum у потпуности бити напуштен. У класичном периоду, жене су редовно састављале тестамент. Како, практично, cum manu бракова више није било, број sui iuris жена које самостално располажу својом имовином није био занемарљив.
Чињеница да женама није тражено да, када би то хтеле, изричито искључе децу из наследства, не мења ништа у погледу заштићености деце од изостављања из наследства – у почетку само нормама морала, а касније, при почетку класичног периода, деца наследници се штите и правним нормама.
Деца и жене sui iuris били су повезани само крвним сродством, што у старије време није била довољно чврста веза да би правом била заштићена. Како је време пролазило, право је когнатско сродство почело да уважава кроз unde cognati правила наслеђивања која су се развијала; касније, у законодавству другог века, когнатско сродство ће постати чак и важније него агнатско.
Фаворизовање когнатског сродства утицало је на тумачење воље тестатора. Како је још у старије време сматрано нормалним и поштеним своју имовину остављати наследницима, у случају да се прећутно изостави из наследства дете које се погрешно сматра умрлим, смело се претпоставити да би права воља тестатора била да изостављено дете буде наследник.
Референце
PRIMARY SOURCES AND LIST OF FRAGMENTS:
Codex Iustiniani, available from: https://www.thelatinlibrary.com/justinian.html, English translation from: https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/Anglica/CJ6_Scott.htm#57 [cit. 21. 3. 2020].
• 3. 28. 3. • 6. 24. 4. • 6. 21. 10. • 6. 57. 1.
• 6. 23. 5.
Digesta seu Pandectae, available from: https://www.thelatinlibrary.com/justinian.
html, English translation from https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/ Anglica/digest_Scott.htm [cit. 21. 3. 2020].
• 1. 3. 38. • 5. 2. 1. • 5. 2. 5.
• 1. 4. 1. • 5. 2. 2. • 5. 2. 13.
• 1. 5. 9. • 5. 2. 3. • 5. 2. 19. (2.)
• 1. 5. 10. • 5. 2. 4. • 5. 2. 27. (4.)
• 5. 2. 28. • 28. 5. 70. • 37. 5. 3. (2.)
• 5. 2. 29. (1.) • 32. 1. 62. • 50. 16. 195. (2.)
• 12. 6. 65. (2.) • 32. 1. 81. pr. • 50. 17. 12.
• 28. 5. 92. • 37. 5. 1. (1.)
Institutiones Iustiniani, available from: https://www.thelatinlibrary.com/justinian.
html, English translation from: https://droitromain.univ-grenoble-alpes. fr/Anglica/iust_institut_Scott.html [cit. 21. 3. 2020].
• 1. 2. 6. • 2. 13. 7. • 2. 18.
• 1. 21. pr. • 2. 17. 3.
Marcus Tullius Cicero, Topica, available from: https://www.thelatinlibrary.com/ cicero/topica.shtml, English translation from: http://www.attalus.org/old/ topica.html [cit. 21. 3. 2020].
• 4. 18.
Gaius, Institutiones, available from: https://www.thelatinlibrary.com/gaius.html, English translation from: https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/ Anglica/Gaius_Scott.html [cit. 21. 3. 2020].
• 1. 5. • 1. 137. • 2. 101. • 1. 111. • 1. 137a. • 2. 113. • 1. 112. • 1. 144. • 2. 124. • 1. 113. • 1. 145. • 2. 125. • 1. 115. • 1. 157. • 2. 126. • 1. 115a. • 1. 162. • 2. 128. • 1. 127. • 1. 173. • 2. 144.
• 1. 128. • 1. 175. • 2. 274.
• 1. 129. • 1.180. • 3. 21. • 1. 130. • 1. 190. • 3. 24.
• 1. 132. • 1. 192. • 3. 30.
• 1. 136. • 1. 196.
Aulus Gellius, Noctes Atticae, available from: https://www.thelatinlibrary.com/ gellius.html, English translation from: http://penelope.uchicago.edu/ Thayer/E/Roman/Texts/Gellius/1*.html [cit. 21. 3. 2020].
• 1. 12. 9.
Lucius Annaeus Seneca, Epistulae Morales ad Lucilium, available from: http:// perseus.uchicago.edu/perseus-cgi/citequery3.pl?dbname=LatinAugust201
&getid=0&query=Sen.%20Ep.%2064.7,
• 64. 7., English translation from: R. Saller, 155.
Gaius Plinius Caecilius Secundus (Plinius minor), Epistulae, available from: https:// www.hs-augsburg.de/~harsch/Chronologia/Lspost02/PliniusMinor/pli_ ep05.html, English translation from: http://www.attalus.org/old/pliny5. html [cit. 21. 3. 2020].
• 5. 1.
Titus Livius, Ab Urbe Condita, available from: http://www.thelatinlibrary.com/liv. html, English translation from: http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text ?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0151%3Abook%3D1 [cit. 21. 3. 2020].
• 34. 1. • 39. 9.
• 34. 2. • 39. 19.
• 34. 3.
Domitius Ulpianus, Epitome, English translation available from: https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/Anglica/uipian_scott.html [cit. 21. 3. 2020]
• 24. 19.
Valerius Maximus, Facta et Dicta Memorabilia, available from: http://www.perseus. tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A2008.01.0675%3Abook%3D1%3Achapter%3D1%3Asection%3D1 [cit. 21. 3. 2020].
• 7. 7. 1. • 7. 7. 4.
SECONDARY SOURCES:
Carl Ludwig Arndts, Učební kniha pandekt, III. díl, Wolters Kluwer ČR, Praha 2010.
Milan Bartošek, Škola právnického myšlení, Karolinum, Praha 1993.
Federica Bertoldi, Il negozio fiduciario nel diritto romano classico, Mucchi Editore, Modena 2012.
Giovanna Coppola Bisazza, La successione contra voluntatem defuncti. Tra vecchi principi e nuove prospettive, Giuffrè Editore, Milan 2014, 24.
Pietro Bonfante, Instituce římského práva, ČS. A. S. Právník v Brně, Brno 1932.
William Warwick Buckland, Elementary Principles of the Roman Private Law, Cambridge University Press, Cambridge 2013.
John Andrew Couch, „Women in Early Roman Law”, Harvard Law Review 8/1894, 39–50.
John Anthony Crook, „Women in Roman Succession”, Beryl Rawson (ed.), The Family in Ancient Rome: New Perspectives, Cornell University Press, New York 1987, 58–82.
Julie Dodds, „The Impact of the Roman Law of Succession and Marriage in Women’s Property and Independence”, Melbourne University Law Review 18/1992, 899–917.
Elsemieke Daalder, „The Decreta and Imperiales Sententiae of Julius Paulus: Law and Justice in the Judicial Decisions of Septimius Severus”, The Impact of Justice on the Roman Empire: Proceedings of the Thirteenth Workshop of the International Network Impact of Empire, Brill 2019, 49–67.
Lorenzo Gagliardi, Studi sulla legitimazione alla querela inofficiosi testamenti in diritto romano e bizantino, Giuffrè Editore, Milan 2017.
Jane F. Gardner, Women in Roman Law & Society, Indiana University Press, Bloomington 1986.
Judith Evans Grubbs, Women and the Law in the Roman Empire. A sourcebook on marriage, divorce and widowhood, Taylor & Francis e-Library, 2002.
Leopold Heyrovský, Dějiny a system soukromého práva římského, J. Otto, Prague 1910.
Saskia Hin, The Demography of Roman Italy: Population Dynamics in an Ancient Conquest Society 201 BCE-14 CE, Cambridge University Press, Cambridge 2013.
Max Kaser, Das Römische Privatrecht. Erster Abschnitt. Das Altrömische, das vorklassische und klassische Recht, Verlag C. H. Beck, Munich 1971.
Max Kaser, Römische Rechtsquellen und angewandte Juristenmethode, Verlag Böhlau, Vienna, Cologne 1986.
Jaromír Kincl, Valentin Urfus, Michal Skřejpek, Římské právo, Nakladatelství C. H. Beck, Prague 1995.
Franciszek Longchamps de Bérier, Law of Succession. Roman Legal Framework and Comparative Law Perspective, Wolters Kluwer Polska, Warsaw 2011.
Ancus Martius, Irrtum in den Beweggründen bei letzwilligen Verfügungen nach römischem und nach neuem deutschen bürgerlichen Recht, Druck von Wilhelm Issleib, Berlin 1898.
Matteo Marrone, Querela inofficiosi testamenti, Tipografia Michele Montaina, Palermo 1960.
Nicola Palazzolo, Potere imperiale ed organi giurisdizionali nel II secolo d. C., Giuffrè Editore, Milan 1974.
Lukáš Pauldura et al., Slovník právních pojmů – občanský zákoník, Wolters Kluwer ČR 2014.
Edward Poste, E. A. Whittuck, Gai Institutiones: Or, Institutes of Roman Law with a Translation and Commentary, Clarendon Press, Oxford 1904.
Henry John Roby, Roman Private Law in the Times of Cicero and of the Antonines, Book 1, The Lawbook Exchange, New Jersey 2000.
Pavel Salák, Testamentum militis jako inspirační zdroj moderního dědického práva, Masarykova univerzita, Brno 2016.
Pavel Salák, „Zásady římského práva dědického a jejich odraz v novodobých kodifikacích”, Časopis pro právní vědu a praxi 20/2012, 228–234.
Richard Saller, Patriarchy, property and death in the Roman family, Cambridge University Press, Cambridge 1994.
Vittorio Scialoja, Responsabilità e volontà nei negozi giuridici, Stabilimento tipografico italiano, Rome 1885.
Otakar Sommer, Učebnice soukromého práva římského, 1. díl, Wolters Kluwer ČR, Prague 2011.
Otakar Sommer, Učebnice soukromého práva římského, 2. díl, Wolters Kluwer ČR, Prague 2011.
Pasquale Voci, Diritto ereditario romano. Volume secondo. Parte speciale, Giuffrè Editore, Milan 1963.
Pasquale Voci, Errore. Diritto Romano, Giuffrè Editore, Milan 1966.
