ИЗМЕЂУ СЛОБОДЕ И ДУЖНОСТИ: КАКО ЈЕ ЈЕВРЕЈСКО ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО СПОЈИЛО ОБА
Сажетак
Јудаизам је истовремено правни систем и религијски систем. За разлику од хришћанства, које прави разлику између појмова sacrum и profanum, јеврејско право је нераздвојиво од јудаизма. Јеврејско облигационо право одликује претежност хетерономних норми наспрам аутономних, и претежност обавеза наспрам права. Није реч о уговору, већ о облигацији која се развила и потекла из јединственог разумевања слободе, изворно везане за њено божанско порекло.
Теолошко порекло јеврејског права утицало је на специфично разумевање слободе у јудаизму. Сматрано је да је онa дата од Бога, и да је, стога, неотуђивa. Уговарање будућих избора појединца обећавањем, сматрано је претњом за личну слободу. Из тог разлога, јеврејско облигационо право може се пратити уназад до халаха (halakha) норми које су регулисале полагање и ослобађање од заклетви и завета. Заветовање је увек носило ризик од чињења греха.
Рабински презир према давању правне заштите сваком уговору, такође је потицао из страха од тога да дужник не падне у ропство. Ипак, правно обавезујуће облигације су омогућене проширивањем значења новчаног дуга на друге врсте правних уговора, у процесу креативног рабинског тумачења. Тренутак када уговор постаје правно обавезујући је, такође, одложен колико је то било могуће, са циљем да се избегне ограничавање будуће слободе појединца. Мора да су талмудисти променили своје тумачење неких халаха норми, како би их учинили применљивим на животе и трговину у веома различитим правним системима земаља у којима су Јевреји живели. Право, религија и морал јудаизма су међусобно повезани тако да их је тешко, ако не и немогуће, разумети одвојено. Халаха се сматра божанским скупом норми које утичу на већину аспеката јеврејског живота, укључујући и ступање у облигационе односе. Јеврејско облигационо право може служити као призма кроз коју појединац може видети како религијске догме, јеврејска антропологија и етика обликују правни систем на најбољи могући начин.
Референце
PRIMARY SOURCES:
Deuteronomy 4:35–40.
Miqra according to the Masorah, Leviticus 25:42.
The William Davidson Talmud, Eruvin 64b:18.
The William Davidson Talmud, Nedarim 20a:10.
SECONDARY SOURCES:
Acquisition, https://www.encyclopedia.com/religion/encyclopedias-almanacstranscripts-and-maps/acquisition, last visited on 8.9.2021.
Bein Adam Le-Chavero: Ethics of Interpersonal Conduct by Rev Binyamin Zimmerman, The Centrality of Mitzvot Bein Adam Le-chavero, https:// www.etzion.org.il/en/philosophy/issues-jewish-thought/issues-mussar-andfaith/centrality-mitzvot-bein-adam-le-chavero, last visited on 8.9.2021.
Bein Adam Le-Chavero: Ethics of Interpersonal Conduct by Rev Binyamin Zimmerman, Difference in Obligation of Bein Adam Le-chavero and Bein Adam La-Makom, https://www.etzion.org.il/en/philosophy/issues-jewishthought/issues-mussar-and-faith/difference-obligation-between-bein-adamle, last visited on 8.9.2021.
Jewish Concepts: Slavery, https://www.jewishvirtuallibrary.org/slavery-in-judaism, last visited on 8.9.2021.
Vows & Vowing, https://www.jewishvirtuallibrary.org/vows-vowing, last visited on 8.9.2021.
Harold J. Berman, „The Religious Sources of General Contract Law: An Historical Perspective”, Journal of Law & Religion 4/1986, 103–124.
Michael J. Broyde, Steven S. Weiner, „Understanding Rights in Context: Freedom of Contract or Freedom from Contract? A Comparison of the Various Jewish and American Traditions”, Journal of the Beth Din of America 1/2012, 48–65.
Robert M. Cover, „Obligation: A Jewish Jurisprudence of the Social Order”, Journal of Law & Religion, 5/1987, 65–74.
Elliott Dorff, „Judaism as a Religious Legal System”, Hastings Law Journal 29/1978, 1331–1360.
Clement Fatovic, Benjamin A. Kleinerman, Extra-Legal Power and Legitimacy: Perspectives on Prerogative, Oxford University Press, Oxford 2013.
Ronald M. Green, „Guiding Principles of Jewish Business Ethics”, Business Ethics Quaterly 7/1997, 21–30.
Louis E. Newman, „Covenant and Contract: A Framework for the Analysis of Jewish Ethics”, Journal of Law & Religion 9/1991, 89–112.
Moshe Weinfeld, „The Covenant of Grant in the Old Testament and in Ancient Middle East”, Journal of the American Oriental Society 90/1970, 184–203.
