РАД НА УНИФИКАЦИЈИ МАТЕРИЈАЛНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА КРАЉЕВИНЕ СХС – ОД ПРОЈЕКТА ИЗ 1910. ГОДИНЕ ДО ПРЕДЛОГА КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА ИЗ 1926. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_20107AКључне речи:
Кривично право, Унификација, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Кривични законик, Краљевина ЈугославијаСажетак
Један од кључних изазова са којим се суочила новоформирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је био превазилажење правне разноликости. У ту сврху формирано је више различитих тела која су имала задатак да изврше унификацију материјалног кривичног права. Циљ нам је био да јасно презентујемо процедуру и поступак израде кривичног законика, почевши од претпројекта из 1910/11. године, пројекта из 1922. године, па све до предлога из 1926. године, који је уз мање измене озакоњен након увођења шестојануарске диктатуре, да предочимо утицај француског, пруског, норвешког, руског и немачког законика на решења домаћег права и да прикажемо развој установа или увођење потпуно нових института у материјално кривично право Краљевине СХС. Иако везан за Краљевину Србију, подробној анализи смо подвргли и претпројекат казненог законика из 1910. године, јер управо он чини основу предлога из 1926. године, који је уз мање измене озакоњен 1929. године. Кривичним закоником за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца начелно се одустало од тројне поделе кривичних дела, уведене су мере безбедности, условна осуда, могућност повраћаја права и поништаја осуде, итд. Управо због мноштва нових института и усаглашености са достигнућима науке кривичног права значај овога законика је огроман и слободно се може
Референце
Архив Југославије; Фонд Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 102–103; Година: 1912–1936; Бр. фасцикле: 34;
Архив Југославије; Фонд Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 104–106; Година: 1923–1937; Бр. фасцикле: 35;
Архив Југославије; Фонд: Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 110–114; Година: 1919–1932; Бр. фасцикле 37;
Архив Југославије; Фонд Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 120–123; Година: 1920–1940; Бр. фасцикле: 39.
Пројекат и мотиви Казненог законика за Краљевину Србију, Службено издање министарства правде, Београд 1910;
Пројекат Казненог законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца са кратким објашњењима, Службено издање Министарства правде, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1922;
Предлог Казненог законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службено издање Министарства правде, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1926.
Уредба о уређењу Министарства правде, Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, број 168 од 23. децембра, уторак, Београд 1919;
Шестојануарска прокламација, Закон о Краљевској власти и Врховној државној управи, Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Закон о изменама и допунама закона о штампи и Закон о измени закона о општинама и обласним самоуправама, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, број 06. oд 06. јануара, недеља, година XI, Београд 1929;
Кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Година XI – 1929. Бр. 33.XVI, од 09. фебруара, субота, Београд 1929.
Josip Šilović i Stanko Frank, Krivični zakonik za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca – popraćen bilješkama, Jugoslovenska štampa D.D, Zagreb 1929.
Metod Dolenc, Tumač Krivičnog zakonika Kraljevine Jugoslavije, Tisak «Tipografija» D.D, Zagreb 1930.
Тома Живановић, Основи Кривичног права – општи део, Геца Кон а.д, Београд 1922.
Тома Живановић, Кривични законик и закон о судском кривичном поступку, Штампарија „Гундулић“, Београд 1930.
Тома Живановић, Основи Кривичног права Краљевине Југославије – општи део, Штампарија „Гундулић“, Београд 1935.
Тома Живановић, Основи Кривичног права Краљевине Југославије – посебан део, Штампарија „Гундулић“, Београд 1935.
Никола Жутић, Љубодраг Димић и Благоје Исаиловић, Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије, Службени лист, Београд 2002.
Nikola Ignjatović, Boško Đurđev i Mihajlo Kupusarević, Praktični rukovodnik novog Krivičnog zakonika, štamparija «Oblasti Bačke», Zagreb 1930.
Слободан Јовановић, О тоталитаризму, Савез српских задруга „Ослобођење“, Париз 1954.
Василије Крестић, Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини деветнаестог века, Нова књига, Београд 1988.
Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Правни факултет Универзитета у Београду-Центар за издаваштво и информисање, Београд 2011.
Ратко Марковић, Уставно право, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање, Београд 2011.
Зоран Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду – Издавачки центар, Београд 2017.
Светозар Прибићевић, Диктатура краља Александра, Просвета, Београд 1952.
Мирјана Стефановски, Идеја хрватског државног права и стварање Југославије, Правни факултет Универзитета у Београду – Издавачки центар, Београд 2008.
Зоран Стојановић, Кривично право – општи део, Правни факултет Универзитета у Београду – Правна књига, Београд 2013.
Душан Суботић, Шест основних проблема Кривичног права, Геца Кон а.д, Београд 1933.
Михаило Чубински, Проблем изједначења права у уједињеном Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца и основне одредбе пројекта српског Казненог законика, Геца Кон а.д, Београд 1921.
Михаило Чубински, Научни и практични коментар Кривичног законика Краљевине Југославије, Геца Кон а.д, Београд 1934.
