КАРАНТИН И СРОДНЕ УСТАНОВЕ У СРЕДЊОВЕКОВНИМ ПРИМОРСКИМ РЕПУБЛИКАМА ЈАДРАНА: ПРИМЕР ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_22202AКључне речи:
Карантин, Дубровник, Куга, Средњи векСажетак
Аутор у предстојећем раду сагледава настанак и развој карантина и сродних установа у Дубровачкој републици. Сагледава се период од настанка првих видова изолације и карантина на обалама Јадрана до краја средњег века. Аутор, такође, обраћа пажњу на здравствену инфраструктуру републике изучавајући хигијенске прописе и медицинске капацитете Републике да би лакше утврдио њену подложност ширењу било какве заразне болести. Након тога се посвећује пажња супростављености интереса која је постојала при увођењу сваке од епидемиолошких мера, а поготово карантина. Она се тицала неизбежног сукоба интереса очувања јавног здравља – и интереса очувања трговине односно промета људи и робе која је за опстанак приморских република неопходна. Зарад спаса и напретка друштва компромиси су били чести и неопходни што је додатно отежавало задатак законодавца. Након што је функционисање свих релевантних установа темељно изучено, аутор сагледава последице интердисциплинарним приступом. Коначно, аутор изводи целокупан и детаљан закључак о деловању власти Дубровачке републике и оцењује квалитет њених прописа и релевантних установа.
Референце
ИЗВОРИ:
Александар Соловјев, Историско-правни споменици, књ. I, Српска краљевска академија, Београд 1936.
Бранислав М. Недељковић, Liber Viridis, Српска академија наука и уметности, Београд 1984.
Бранислав М. Недељковић, Liber Croceus, Српска академија наука и уметности, Београд 1997.
ЛИТЕРАТУРА:
Ana Bakija Konsuo, „Lazareti − od izolacije do suvremenih znanstvenih spoznaja u medicini”, Ante Milošević (ur.), Lazareti u Dubrovniku, Zavod za obnovu Dubrovnika, Dubrovnik 2018, 65–82.
Đivo Bašić, „Pomorstvo Dubrovnika od XII. do početka XX stoljeća”, Pomorski zbornik 44/06, 139–177.
Борис Беговић, Лабус Мирољуб, Јовановић Александра, Економија за правнике, Универзитет у Београду − Правни факултет, Центар за издаваштво, Београд 202011.
Борис Беговић, „Економске последице Шпанске грознице (1918−1920): Скица за економску историографију једне епидемије”, Анали Правног факултета у Београду 1/69, 131–170.
Ole J. Benedictow, The complete history of the Black Death, The Boydell Press, Woodbridge 2021.
Мирјана М. Благојевић, Поморско право у Котору и Дубровнику по одредбама њихових статута, Универзитет у Београду − Правни факултет докторска дисертација, Београд 2014.
Zlata Blažina Tomić, Vesna Blažina, Expelling the Plague: The Health Office and the Implementation of Quarantine in Dubrovnik, 1337 − 1533, McGill Queen’s University Press, Montreal 2015.
Mauro Bondioli, „Osmišljavanje lazareta: Bedem protiv kuge u Veneciji i na zapadnom Mediteranu”, Ante Milošević (ur.), Lazareti u Dubrovniku, Zavod za obnovu Dubrovnika, Dubrovnik 2018, 83–102.
Elma Brenner, „Marginal Bodies and Minds: Responses to Leprosy and Mental Disorders in Late Medieval Normandy”, Jane L. Stevens Crawshaw, Andrew Spicer (ed.), The Place of the Social Margins 1350 − 1750, Routledge − Taylor & Francis Group, New York − Oxfordshire 2017, 21–38.
Luigi Villari, The Republic of Ragusa, J. M. Dent & Co., London1904.
G. Geltner, Tha path to Pistoia: Urban hygiene before the Black Death, University of Amsterdam, Amsterdam 2019.
Mirko Dražen Grmek, „Doprinos hrvatskih liječnika medicinskim znanostima u svijetu (od srednjeg vijeka do 1918. godine)”, Medicinski vijesnik 27/95, 33–41.
Mirko Dražen Grmek, „Život i djela Dinka Dubrovčanina srednjovjekovnog liječnika i medicinskog pisca”, Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku 2/53, 217–233.
Mirko Dražen Grmek, „Le concept d’infection dans l’antique et au moyen age, les anciennes mesures sociales contre les maladies contagieuses et la fondation de la premiere quarantaine a Dubrovnik (1377)”, Mirko Dražen Grmek (ur.), Radovi sa međunarodnog simpozija u povodu šestote obljetnice dubrovačke karantene, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1980, 9–55.
Јелена Даниловић, „Дубровачки статут и ’Consuetudo’”, Анали Правног факултета у Београду 1−2/75, 1–26.
Душанка Динић, „Утицај куге од 1348. на привреду Дубровника”, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 5/60, 11–33.
Kelly Drews, „A Brief History of Quarantine”, The Virginia Tech Undregraduate Historical Review 2/13, 59–70.
Philip Ziegler, The Black Death, Faber and Faber, London 19982.
Vadim Jelisejev, Jean Nadou, Gaston Wiet, Philippe Wolff, Velike civilizacije srednjeg vijeka − knjiga prva, edicija Historija čovječanstva − kulturni i naučni razvoj, svezak treći, Paulo E. Berredo Carniero (ur.), Naprijed, Zagreb 1972. Preveli Miroslav Brandt, Milivoj Mezulić i Alka Škiljan.
Vadim Jelisejev, Jean Nadou, Gaston Wiet, Philippe Wolff, Velike civilizacije srednjeg vijeka − knjiga druga, edicija Historija čovječanstva − kulturni i naučni razvoj, svezak treći, Paulo E. Berredo Carniero (ur.), Naprijed, Zagreb 1972. Preveli Miroslav Brandt, Milivoj Mezulić i Alka Škiljan.
Ристо Јеремић, Јорјо Тадић, „Прилози за историју здравствене културе Старог Дубровника”, Стеван З. Иванић (ур.), Прилози за историју здравствене културе Југославије и Балканског полуострва, Штампа „Планета”, Београд 1938.
Десанка Ковачевић Којић, „Двојно књиговодство у Дубровнику и Бенко Котруљевић (нови погледи)”, Глас, Oдељења историјских наука САНУ, CDXXVIII, 18/2018, 19–36.
Rina Kralj Brassard, „Dubrovačke protuepidemijske mjere: gospodarski odgovor na izazov kuge”, Povijesni prilozi 60/21, 11–37.
Bariša Krekić, Dubrovnik in the 14th and 15th centuries: A city between East and West, University of Oklahoma press, Norman 1972.
Бранислав Крстић, Здравко Шундрица, „Статут града Дубровника из 1272.
године”, Посебан сепарат Информативног прегледа Савета за човекову средину и просторно уређење 4/78, Београд 1978.
Nella Lonza, „Pred gosparom knezom i njegovim sucima: Duborvački kazneni postupci s početka XIV. stoljeća”, Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku 30/92, 25−54.
Nella Lonza, „Srednjovjekovni zapisnici Dubrovačkog kaznenog suda: izvorne cjeline i arhivsko stanje”, Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku 41/03, 45−74.
Nella Lonza, „Criminal justice perspectives on social groups: The eighteenth-century Dubrovnik case”, Dubrovnik annals, 4/2000, 81–101.
Ante Milošević, „Dubrovačke karantene i lazareti: Fortuna critica et historica”, Ante Milošević (ur.), Lazareti u Dubrovniku, Zavod za obnovu Dubrovnika, Dubrovnik 2018, 167–202.
Ilija Mitić, „Utjecaj kopnene trgovine na osnivanje dubrovačke karantene u XIV stoljeću”, Mirko Dražen Grmek (ur.), Radovi sa međunarodnog simpozija u povodu šestote obljetnice dubrovačke karantene, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1980, 85–92.
Massimo Montanari, Jean–Louis Flandrin (eds.), Albert Sonnenfeld (Eng. Ed.), Food: A culinary history from Antiquity to the Present, Columbia University
Press, New York 1999. Prevela grupa prevodilaca (Clarissa Botsford et al.)
Wen Nie, „The Origin of Quarantine”, Global Partners in Education Journal − Special Edition, 2/2015, 24–31.
John Julius Norwich, A history of Venice, Penguin Books, London 20032.
Richard John Palmer, The Control of Plague in Venice and Northern Italy 1348– 1600, University of Kent at Canterbury, Canterbury 1978.
Svetislav Polovina, „Beno Kotruljević − Utemeljitelj hrvatske ekonomske misli”, Ekonomska misao i praksa 1/94, 45–56.
Roberta Popeškić, Odgovor na pandemiju u različitim povijesnim razdobljima: od crne smrti do Covid−19, završni rad, Filozofski fakultet Sveučilišta u
Rijeci, Rijeka 2021, https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffri%3A2852/datastream/PDF/view, приступљено 12. фебруара 2022.
Вања Продић, „Осврт на епидемиолошке мере у средњовековном Дубровнику и дубровачком залеђу”, Видослов 83/2021, 71–78.
Gordan Ravančić, „Direktni učinci Crne smrti u Dubrovniku 1348. godine”, Katarina Keber i Katarina Šter (ur.), Historični seminar 6, Založba ZRC − ZRC SAZU, Ljubljana 2008, 57–76.
Gordan Ravančić, „Dubrovnik’s Invention of the Quarantine and the Transfer of Knowledge about the Spread of Pandemics”, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, vol.53, 3/21, 81–95.
Gordan Ravančić, „Epidemije kuge u Dubrovniku u drugoj polovici 14. Stoljeća − Koliko su kroničarski zapisi pouzdan izvor za izučavanje epidemija?”, Historijski prilozi 61/21, 45–65.
Gordan Ravančić, „Neka razmišljanja o posljedicama epidemije Crne smrti 1348. u Dubrovniku”, Ekonomska i ekohistorija 2/06, 5–21.
Gordan Ravančić, „Historiografija o epidemiji Crne smrti s polovice 14. stoljeća”, Povijesni prilozi 33/07, 195–213.
Gordan Ravančić, Crnа smrt 1348.−1349. u Dubrovniku – srednjovjekovni grad i doživljaj epidemije, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb 2006.
Војислав Станимировић, Уна Дивац, „Велика куга у античкој Атини”, Архив за правне и друштвене науке 3−4/2021, 29–60.
Jane L. Stevens Crawshaw, Plague Hospitals: Public Health for the City in Early Modern Venice, Ashgate Publishing Limited / Ashgate Publishing Company, Farnham − Burlington 2012.
Иван Христијан Фон Енгел, Повјест Дубровачке републике, Српска Дубровачка штампарија А. Пасарића. Дубровник 1903. прев. и ком. Иван Стојановић.
J. N. Hays, The Burdens of Disease: Epidemics and Human Response in Western History, Rutgers University Press, New Brunswick − New Jersey − New London 20092.
David Herlihy, The Black Death and the Transformation of the West, Harvard University Press, Cambridge − Massachusetts − London 1997.
Bogumil Hrabak, „Učešće Katalonaca u Dubrovačkom prometu zrnastom hranom, solju, metalima, koraljima i kreditima (do 1520. godine)”, Anali Zavoda za povijesne znanost Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku 22−23/85, 41–78.
