ПОЧЕЦИ НОРМАТИВНОГ УРЕЂИВАЊА РАДА И ПОЛОЖАЈА РАДНИКА У СРБИЈИ (1844-1922)
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_25202AКључне речи:
Радна права, Радничка класа, Индустријализација, Кодификација радног праваСажетак
Нормативно уређивање радних односа у Србији пре Другог светског рата развијало се споро, непотпуно и углавном као реакција на друштвено-економске турбуленције и све израженије класне тензије, а не као производ стратешке правне визије или политичке воље за институционализацијом заштите радника. У основи тога лежала је дубока амбивалентност државе према раду као правној и социјалној категорији: с једне стране, постојао је све присутнији индустријски подстицај и потреба за регулацијом новонасталих производних односа, а с друге стране, државна структура остала је дубоко везана за аграрни модел и предмодерне облике социјалне хијерархије. У том контексту, први покушаји законског регулисања радних односа нису проистекли из систематске тежње ка изградњи радноправног система, већ су били фрагментарни одговори на појединачне изазове, често диктирани спољнополитичким и унутрашњим притисцима.
У раду се анализирају кључне одредбе Грађанског законика из 1844. године, Уредбе о еснафима из 1847. године, као и одредбе Закона о радњама из 1910. године и Закона о заштити раденика из 1922. године, у циљу указивања на почетке нормирања рада и положаја радника у домаћем законодавном оквиру.
Референце
Извори:
Уредба о радном времену у индустријским, занатским, рударским, трговачким и саобраћајним предузећима, Државна штампарија Краљевства СХС, Београд 1919.
Закон о заштити раденика, Службене новине, бр. 128, од 14. јуна 1922. године.
Уредба о еснафима, http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type= publications&id=5210&m=2#page/8/mode/2up, приступљено 22. 5. 2025.
Грађански законик за Кнежевину Србију, https://www.harmonius.org/sr/ pravni-izvori/jugoistocna-evropa/privatno-pravo/srbija/Srpski_gradjanski_ zakonik_1844.pdf, приступљено 10. 6. 2025.
Српски грађански законик – оригинал, Грађански законик за Краљевину Србију (текст Закона од 11. марта 1844. године, са изменама и допунама), https://www.harmonius.org/sr/pravni-izvori/jugoistocna-evropa/ privatno-pravo/srbija/Srpski_gradjanski_zakonik_1844.pdf, приступљено 10. 6. 2025.
Литература:
Сима Аврамовић, „Српски грађански законик (1844) и правни транспланти – копија аустријског узора или више од тога?“, Милена Полојац, Зоран Мирковић, Марко Ђурђевић (ур.), Српски грађански законик – 170 година, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014, 13-47.
Александар Балтић, Милан Деспотовић, Основи радног права Југославије, Савремена администрација, Београд 1978.
Борислав Благоев, Радно право I, Заједница института и завода за заштиту на раду, Београд 1973.
Бранислав Вељановић, „Борба радника Београда за радничко законодавство пре Првог светског рата“, Годишњак града Београда, књига VII, Бeоград 1960, 299-317.
Биљана Гавриловић, „Уговор о најму према Српском грађанском законику“, Драган Вујисић (ур.), XXI век – век услуга и услужног права, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац 2020, 15-22.
Биљана Гавриловић, „Правноисторијски поглед на занатско питање у модерном српском праву“, Драган Вујисић (ур.), Садашњост и будућност услужног права: XVIII мајско саветовање, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац 2022, 1039-1048.
Мирослав Ђорђевић, „Правни транспланти и Србијански грађански законик из 1844“, Страни правни живот 1/2008, 62-84.
Радомир Живковић, Проблем правне природе уговора о раду (необјављена докторска дисертација), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 1940.
Драгослав Јанковић, О политичким странкама у Србији XIX века, Просвета, Београд 1951.
Слободан Јовановић, „Јован Хаџић“, Политичке и правне расправе, Геца Кон, Београд 1908.
Александар Николић, Радно право – општи део, Пословно-економски биро, Београд 1992.
Марко Павловић, „Радни односи у Србији у XIX и почетком XX века“, Гласник Правног факултета у Крагујевцу, школска 1989/1990, 78-92.
Марко Павловић, Правна европеизација Србије 1804-1914, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 2008.
Рајка Пековић, Облигациони односи у Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору и њихова примјена између два свјетска рата (19181941. године), (необјављена докторска дисертација), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016.
Драгослав Перишић, Судска заштита права из радног односа у СФРЈ, (необјављена докторска дисертација), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 1978.
Ратко Пешић, Радно право, Научна књига, Београд 1966.
Ivo Politeo, Radno pravo, Tipografija, Zagreb 1934.
Милан Радовановић, „Занатско питање“, Архив за правне и друштвене науке 4/1906, 372-378.
Nikola Tintić, Radno i socijalno pravo, Knjiga prva (Radni odnosi I), Narodne novine, Zagreb 1969.
Димитрије Туцовић, Изабрани списи – књига I, Просвета, Београд 1949.
Елза Хеш, Занатске исправе из XVIII и XIX века, Историјски архив Панчево, Панчево 1985.
Боривоје Шундерић, „Уговор о раду и његова природа“, Право и привреда 5–8/1997, 941‒950.
Боривоје Шундерић, Право Међународне организације рада, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2001.
