РЕЦЕПЦИЈА СИНТАГМЕ МАТИЈЕ ВЛАСТАРА У СРПСКО ПРАВО И ЊЕНО СКРАЋЕЊЕ НА ПРИМЕРУ ОДАБРАНИХ НАСЛОВА ИЗ КРИВИЧНОГ ПРАВА
DOI:
https://doi.org/10.51204/HLH_25201AКључне речи:
Синтагма Матије Властара, Душанов законик, Јерес, празноверје, врачање, магија и тровање, УбиствоСажетак
У раду се разматра скраћење и рецепција Синтагме Матије Властара у српско право. Кроз кратак преглед развоја српског права до времена цара Стефана Душана сагледава се какав је значај имало право са новоосвојених територија по ондашњу Србију и који је значај рецепције византијских закона. На примерима из кривичног права приказано је у ком правцу се одвијало скраћење Синтагме, које су одредбе изостављене као сувишне, а које су ушле као новина у српско законодавство или које су озакоњене а до тада су важиле као обичајно право. Виде се такође и покушаји промена у друштву, на пример колико је тешко потиснути одређене дубоко укорењене обичаје који су сматрани за кривична дела, и на који начин су кажњавани.
Референце
Извори:
Данило II, Животи краљева и архиепископа српских, Српска књижевна задруга, Београд 1935.
Доментијан, Живот Светога Саве (прир. Ђуро Даничић – погрешна атрибуција Теодосијевог Житија), Друштво српске словесности, Београд 1860.
Доментијан, Живот Светога Симеуна и Светога Саве, прир. Ђ. Даничић, Београд 1865.
Ђорђе Бубало (прир.), Душанов законик, Завод за уџбенике/Службени гласник, Београд 2010.
Матија Властар, Синтагма (са српскословенског језика превела Татјана Суботин Голубовић), САНУ, Београд 2013.
Биљана Марковић (прир.), Јустинијанов закон: средњевековна византијскосрпска правна компилација, САНУ, Београд 2007.
Стојан Новаковић (изд.), Матије Властара Синтагмат, азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила ‒ словенски превод времена Душанова, СКА, Београд 1907.
Стојан Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског, Народна библиотека Србије (Београд) / Службени лист СРЈ (едиција „Лирика“), Београд 2004, XLI
Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, PP. Armenien, Wien 1818.
Литература:
Сима Аврамовић, Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2023.
Victor Alexandrov, “The Syntagma of Matthew Blastares: The Destiny of a Byzantine Legal Code among the Orthodox Slavs and Romanians 14‒17 Centuries“, Löwenklau 2012.
Борис Бабић, Византијски цареви у српским средњовековним хагиографијама, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука 2025.
Станоје Бојанин, „Брачне одредбе Жичке повеље између црквеног и народног концепта брака“, Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић (ур.), Византијски свет на Балкану, књига II, Византолошки институт САНУ, Београд 2012.
Ђорђе Бубало, Српски номици, Византијски институт САНУ, Београд 2004.
Ђорђе Бубало, Српска земља и поморска у доба владавине Немањића, Књига 1: Од сабора у Расу до сабора у Дежеву, „Филип Вишњић“, Београд 2016.
Ђорђе Бубало, „Време Душановог законика“, Slověne = Словѣне. International Journal of Slavic Studies 2/2015.
Жика Бујуклић, „Државноправни аспект идентитетског преображаја Србије од средњег века до савременог доба“, Нина Кршљанин (прир.), Идентитетски преображај Србије, Прилози пројекту 2016 ‒ Колективна монографија, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2017.
Тихомир Ђорђевић, Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању, САНУ 1952.
Константин Јиричек, Историја Срба до 1537. године (политичка историја) I књига, Просвета, Београд 1988.
Нина Кршљанин, „Изузимање (искључивање) из наслеђа и питање намене Душанове кодификације“, Анали Правног факултета у Београду 2/2010.
Нина Кршљанин, „Сталешка неједнакост у казненом праву Душановог законика“, Страни правни живот 3/2012.
Нина Кршљанин, „Краљ као заштитник цркве: Правна анализа жичких повеља Стефана Првовенчаног“, Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић (ур.), Краљевство и архиепископија у српским и приморским земљама Немањића, САНУ/Српски комитет за византологију, Београд 2019.
Нина Кршљанин, Правни положај жене у средњевоковној Србији, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2024.
Љубомир Максимовић, Византијски свет и Срби, Историјски институт, Београд 2008.
Зоран Мирковић, „Византијски утицаји на кривично право у средњовековној Србији ‒ погледи Теодора Тарановског и Александра Соловјева“, Нина Кршљанин, Зоран С. Мирковић (ур.), 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016.
Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2023.
Драган Николић, Закон судњи људем ‒ најстарији словенски правни споменик, Правни факултет Универзитета у Нишу, 2012.
Георгије Острогорски, Сабрана дела, књига 6: Историја Византије, Просвета, Београд 1969.
Георгије Острогорски, Сабрана дела, књига 4: Византија и Словени, Просвета, Београд 1970.
Миодраг М. Петровић, „Свети Сава као састављач и преводилац Законоправила ‒ српског Номоканона“, Историјски часопис, књ. XLIX 2002.
Димшо Перић, Црквено право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2006.
Милена Полојац, „Повреда гроба ‒ некад и сад“, Правна традиција и интегративни процеси, Зборник радова, Косовска Митровица 2020.
Милена Полојац, Римско право, порекло и темељи приватног права, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2023.
Радивој Радић, Црно столеће: Време Јована V Палеолога, Завод за уџбенике, Београд 2013.
Александар Соловјев, Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка, Скопско научно друштво, Скопље 1928.
Ђорђе Степић, „Заштита гробова у средњовековном српском праву, са посебним освртом на чл. 20 Душановог законика“, Зборник радова правног факултета у Приштини 2024, Косовска Митровица 2024.
Ђорђе Степић, „Крађа из цркве у српском средњевековном праву“, Анали правног факултета у Београду, година LXXIII, 1/2025.
Ђорђе Степић, „Врачање, мађијање и тровање у законским споменицима српског средњег века“, Црквене студије 22/2025.
Стефан Стојановић, Православље и Српска православна црква у Душановом законику, докторска дисертација, Ниш 2021.
Стефан Стојановић, „Кривична дела преласка и превођења у римокатоличанство у Душановом законику“, Весник правне историје 1/2021.
Теодор Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, Службени лист СРЈ, Београд 1996.
Сергије Викторович Троицки, Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије и Властареве синтагме, САН, Београд 1953.
С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд 1999.
Божидар Ферјанчић, Византија и Јужни Словени, Завод за издавање уџбеника СФРЈ, Београд 1966.
Божидар Ферјанчић, Сима Ћирковић, Стефан Душан, краљ и цар:
1331‒1355, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005.
Тимофей Дмитриевич Флоринский, Памятники законодательной деятельности Душана, Царя Сербовъ и Грековъ, Типографiя Императорскаго Университета Св. Владимiра, Кiевъ 1888.
George Christos Soulis, The Serbs and Byzantium during the Reign of Tsar Stephan Dušan and his Successors, Washington 1984.
Веселин Чајкановић, Студије из српске религије и фолклора 1910‒1924, Просвета, Београд 1994.
Зоран Чворовић, Душанов законик у руском огледалу, Прилог упоредној српско-руској правној историји, Catena Mundi, Београд 2018.
Срђан Шаркић, „Зашто Синтагма а не Хексабиблос“, Зборник Правног факултета у Загребу 40/1, 1990.
Срђан Шаркић, „Правни положај странаца у средњевековној Србији“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 3/2011.
Срђан Шаркић, „Утицај византијског права на српско средњевековно право“, Slověne = Словѣне. International Journal of Slavic Studies 2/2015.
Srđan Šarkić, “History of Serbian mediaeval law“, Brill, Leiden 2023.
