Dominantne karakteristike osnovnih velikih krivičnoprocesnih sistema i njihov uticaj na reformu srpskog krivičnog postupka

Apstrakt

U radu se objašnjavaju dominantne karakteristike dva osnovna velika krivičnopro-cesna sistema - evropsko-kontinentalnog i adverzijalnog, pri čemu se izlaže sumarna analiza osnovnih karakteristika dva tipična predstavnika ovih sistema: 1) krivičnog postupka Ne- mačke, kao države koja ima klasičan kontinentalno-evropski krivični postupak i 2) krivičnog postupka SAD, za koje je karakteristično da im je krivični postupak ustrojen kao tipičan adverzijalni krivični postupak. Autor posebno analizira novi Zakonik o krivičnom postupku Srbije iz 2011. godine, koji se argumentovano kritikuje, jer sa jedne strane na pravno-tehnički prilično loš način istragu svrstava u nadležnost javnog tužioca, ali sasvim nepotrebno uz to uvodi i potpuno adverzijalnu konstrukciju glavnog pretresa, te s druge strane, eliminiše načelo istine u našem krivičnom postupku, što je inače, kontradiktorno u odnosu na brojna druga krivičnoprocesna pravila, jer je nelogično da se u novom Zakoniku o krivičnom postupku, kao i ranije, omogućava podnošenje žalbe protiv presude i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, drugim rečima, usled zasnovanosti presude na neistini, a da pri tom, sud uopšte i nema dužnost utvrđivanja istine, a da je izvođenje dokaza, što znači i stvaranje podloge za utvrđivanje činjeničnog stanja, primarno povereno strankama. U radu se konstatuje da novi Zakonik o krivičnom postupku Srbije nije nikakva 'amerikanizovana' krivična procedura, već on predstavlja veoma lošu mešavinu akuzatorskih elemenata krivičnog postupka sa nekim izrazito nedemokratskim inkvizitorskim elementima. On u stvari, najviše liči na 'haški' krivični postupak, odnosno pravila postupka koja se primenjuju u Haškom tribunalu. Potpuno adverzijalna konstrukcija glavnog pretresa, odnosno suđenja, nije adekvatna za naš krivični postupak i ona bi u praksi mogla dovesti do ogromnih problema. U takvom postupku bi stranke samo formalno bile ravnopravne, dok bi u praksi to bilo po pravilu, veoma nepovoljno po okrivljenog, naročito onda kada nema branioca, a u našem krivičnom postupku je samo za relativno ograničeni krug krivičnih dela, propisana obavezna stručna odbrana.