Доминантне карактеристике основних великих кривичнопроцесних система и њихов утицај на реформу српског кривичног поступка

Сажетак

У раду се објашњавају доминантне карактеристике два основна велика кривичнопро-цесна система - европско-континенталног и адверзијалног, при чему се излаже сумарна анализа основних карактеристика два типична представника ових система: 1) кривичног поступка Не- мачке, као државе која има класичан континентално-европски кривични поступак и 2) кривичног поступка САД, за које је карактеристично да им је кривични поступак устројен као типичан адверзијални кривични поступак. Аутор посебно анализира нови Законик о кривичном поступку Србије из 2011. године, који се аргументовано критикује, јер са једне стране на правно-технички прилично лош начин истрагу сврстава у надлежност јавног тужиоца, али сасвим непотребно уз то уводи и потпуно адверзијалну конструкцију главног претреса, те с друге стране, елиминише начело истине у нашем кривичном поступку, што је иначе, контрадикторно у односу на бројна друга кривичнопроцесна правила, јер је нелогично да се у новом Законику о кривичном поступку, као и раније, омогућава подношење жалбе против пресуде и због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, другим речима, услед заснованости пресуде на неистини, а да при том, суд уопште и нема дужност утврђивања истине, а да је извођење доказа, што значи и стварање подлоге за утврђивање чињеничног стања, примарно поверено странкама. У раду се констатује да нови Законик о кривичном поступку Србије није никаква 'американизована' кривична процедура, већ он представља веома лошу мешавину акузаторских елемената кривичног поступка са неким изразито недемократским инквизиторским елементима. Он у ствари, највише личи на 'хашки' кривични поступак, односно правила поступка која се примењују у Хашком трибуналу. Потпуно адверзијална конструкција главног претреса, односно суђења, није адекватна за наш кривични поступак и она би у пракси могла довести до огромних проблема. У таквом поступку би странке само формално биле равноправне, док би у пракси то било по правилу, веома неповољно по окривљеног, нарочито онда када нема браниоца, а у нашем кривичном поступку је само за релативно ограничени круг кривичних дела, прописана обавезна стручна одбрана.