Зашто су одређене одредбе о ванредним правним лековима у закону о прекршајима неупотребљиве

Пример повреде права на одбрану

Сажетак

У раду су анализиране одређене одредбе о ванредним правним лековима у Закону о прекршајима. Утврђено је да би њихова примена у пракси направила низ тешко савладивих препрека. Рад је конципиран кроз праћење имагинарног случаја из угла правноснажно осуђеног у прекршајном поступку. У покушају примене ванредних правних лекова из Закона о прекршајима открива се њихова неупотребљивост. Посебно, разобличавају се размере неусклађености између Устава и Закона о Уставном суду са једне стране, и одредби Закона о прекршајима које се односе на разлог за понављање прекршајног поступка - “Повреда Уставом зајемченог права која је утврђена одлуком Уставног суда”, са друге стране. Закључује се да одредбе о ванредним правним лековима у Закону о прекршајима, имају такве недостатке који их чине неделотворним правним средствима. У циљу лакше прегледности, рад је изложен у два одвојена дела. Сваки део се односи на један ванредни правни лек. Делови су изложени у тезама. Тезе немају поднаслове. Читаоцу се предочава да окривљени у прекршајном поступку може да буде осуђен без знања да се против њега уопште водио прекршајни поступак. Сазнање о томе добија уручењем пресуде. Кроз рад, упознаје се читалац са могућностима које таквом окривљеном стоје на располагању приликом побијања пресуде. На крају читалац стиче неодређени осећај несигурности. Прекршај се “може десити” и њему.