Zašto su određene odredbe o vanrednim pravnim lekovima u zakonu o prekršajima neupotrebljive

Primer povrede prava na odbranu

Apstrakt

U radu su analizirane određene odredbe o vanrednim pravnim lekovima u Zakonu o prekršajima. Utvrđeno je da bi njihova primena u praksi napravila niz teško savladivih prepreka. Rad je koncipiran kroz praćenje imaginarnog slučaja iz ugla pravnosnažno osuđenog u prekršajnom postupku. U pokušaju primene vanrednih pravnih lekova iz Zakona o prekršajima otkriva se njihova neupotrebljivost. Posebno, razobličavaju se razmere neusklađenosti između Ustava i Zakona o Ustavnom sudu sa jedne strane, i odredbi Zakona o prekršajima koje se odnose na razlog za ponavljanje prekršajnog postupka - “Povreda Ustavom zajemčenog prava koja je utvrđena odlukom Ustavnog suda”, sa druge strane. Zaključuje se da odredbe o vanrednim pravnim lekovima u Zakonu o prekršajima, imaju takve nedostatke koji ih čine nedelotvornim pravnim sredstvima. U cilju lakše preglednosti, rad je izložen u dva odvojena dela. Svaki deo se odnosi na jedan vanredni pravni lek. Delovi su izloženi u tezama. Teze nemaju podnaslove. Čitaocu se predočava da okrivljeni u prekršajnom postupku može da bude osuđen bez znanja da se protiv njega uopšte vodio prekršajni postupak. Saznanje o tome dobija uručenjem presude. Kroz rad, upoznaje se čitalac sa mogućnostima koje takvom okrivljenom stoje na raspolaganju prilikom pobijanja presude. Na kraju čitalac stiče neodređeni osećaj nesigurnosti. Prekršaj se “može desiti” i njemu.