Методски потенцијали херменеутичког прагматизма у разумевању и примени начела ne bis in idem
Кључне речи:
херменеутички прагматизам; ne bis in idem; Европски суд за људска права; истоветност дела; правна сигурност; правичностСажетак
У раду се разматрају сазнајне могућности херменеутичког прагматизма у разрешавању контроверзи везаних за примену начела ne bis in idem. У крајњој линији, овај рад је покушај да се пронађе средње решење између херменеутичког реализма, који долази до изражаја у последњим пресудама Европског суда за људска права на ову тему, и херменеутичког релативизма, израженог у делу правне теорије и пракси судова у САД, где се заправо конфронтирају два кључна начела правног поретка: правна сигурност и правичност. Средње решење за које се залажемо у овом случају представља покушај релативизације начела не бис ин идем у ситуацијама када се постави дилема двоструког суђења, али релативизације која ће успети да избегне замке арбитрерности у овој области. У суштини, овај приступ полази од хипотезе да оцену истоветности кажњивог дела треба вршити не само полазећи од чињеничног стања већ и са становишта вредности које се штите у конкретном случају. Кумулативност критеријума оцене истоветности дела није посебна новина овог приступа. Други битан моменат заправо је одговарајући покушај теоријског оправдања овог приступа. Тај покушај се фокусира на једно реалистичко схватање телеолошког метода по формули “вагање интереса на основу вагања чињеница” што омогућава формулисање модела примене принципа ne bis in idem у горе изложеном смислу.
Downloads
Референце
Bejatović, S. 2003. Krivično procesno pravo. Beograd.
Bidlinski, F. 2011. Pravna metodologija. Podgorica.
Bovan, S. B. 2013. “Slučaj tumačenja kao utemeljenje hermeneutičkog postupka.” Beograd.
Bovan, S. 2013. “Metodska svest – conditio sine qua non digniteta pravničke profesije.” Pravni život, no. 12.
Dimitrijević, D. 1975. Krivično procesno pravo. Beograd.
Dimitrijević, D., M. Stefanović-Zlatić, and Đ. Lazin. 1990. Krivično procesno pravo. Beograd.
Garačić, A., and M. Grgić. 2008. “Ne bis in idem.” Accessed October 29, 2013. http://vsrh.hr/CustomPages/Static/HRV/files/AGaracic_Ne-Bis-In-Idem_Opatija_Zagreb_2008.pdf.
Grubač, M. 1995. Krivično procesno pravo. Beograd.
Engisch, K. 1956. Einführung in das juristische Denken. Stuttgart.
Jekić, Z. 1998. Krivično procesno pravo. Beograd.
Kantorovič, H. 2006. Borba za pravnu nauku. Beograd.
Kaufman, A. 1998. Pravo i razumevanje prava. Beograd – Valjevo.
Larenc, K. 1960. Methodenlehre der Rechtswissenschaft. Berlin-Göttingen-Heildeberg. https://doi.org/10.1007/978-3-662-28410-0
Mole, N., and C. Harby. 2006. The Right to a Fair Trial: A Guide to the Implementation of Article 6 of the European Convention on Human Rights. Human Rights Handbooks no. 3. Strasbourg.
Ogorek, R. 1986. Richterkönig oder Subsumtionsautomat? Zur Justiztheorie im 19. Jahrhundert. Frankfurt/Main.
Pokrovac, Z. 1992. “Sudačka neovisnost, postulat vezanosti zakonom i slobodnopravni pokret.” Zbornik radova Pravnog fakulteta u Zagrebu, no. 4.
Puppe, I. 2011. Kleine Schule des juristischen Denkens. Göttingen.
Ros, A. 1996. Pravo i pravda. Podgorica.
Stojanović, Z. 2013. Krivično pravo (opšti deo). Beograd.
Škulić, M. 2012. Krivično procesno pravo. Beograd.
Upmeier, A. 2004. “Der Sachverhalt im juristischen Streit.” In Der juristische Streit. Recht zwischen Rhetorik, Argumentation und Dogmatik, edited by G. Kreuzbauer and S. Augeneder. Stuttgart.
Visković, N. 1981. Pojam prava. Split.
Wüstendörfer, H. 1915–1916. “Zur Hermeneutik der soziologischen Rechtsfindungstheorie.” Archiv für Rechts und Wirtschaftsphilosophie, no. 9.
Rüthers, B. 1999. Rechtstheorie. München.
Zippelius, R. 2003. Juristische Methodenlehre. München.
Zupančić, B. M. 2011. “Ne bis in idem (zabrana ponovnog suđenja za isto delo).” Crimen, no. 2.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2014 Саша Б. Бован
Овај рад је под Creative Commons Aуторство 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори задржавају ауторска права и дају часопису право првог публиковања рада, што омогућава другима да деле рад уз признање ауторства и изворног објављивања у овом часопису.